EU mora da nastavi sa svojim naporima da smanji potrošnju materijala i stvaranje otpada kako bi se postigla kružna ekonomija, prema nedavno objavljenom revidiranom okviru za praćenje cirkularne ekonomije Evropske komisije.
Revidirani okvir pomaže da se bolje prati napredak u tranziciji na cirkularnu ekonomiju u EU i razmatra kako može da doprinese klimatskoj neutralnosti, otpornosti i globalnoj održivosti.
– Eksponencijalni porast eksploatacije resursa je osnovni uzrok trostruke planetarne krize: klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje. Većina materijala, zajedno sa ugrađenom energijom i drugim resursima koji se koriste u njihovoj proizvodnji, prebrzo se odbacuju u našu atmosferu, vodu i zemljište. Revidirani okvir za praćenje naglašava potrebu da se ubrza tranzicija ka kružnoj ekonomiji, koja se širi u smislu investicija, dodate vrednosti, radnih mesta i inovacija u EU. Kružnost čini naš model rasta održivijim, konkurentnijim i otpornijim na trenutne i buduće izazove energije i sigurnosti snabdevanja – rekao je komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo EU Virginijus Sinkevičijus.
Revidirani okvir za praćenje cirkularne ekonomije uključuje nove indikatore, kao što su materijalni otisak i produktivnost resursa. Ovi indikatori prate materijalnu efikasnost sistema proizvodnje i potrošnje u EU. Takođe uključuje nove indikatore za merenje napretka ka ciljevima prevencije otpada. Sve su to ključni gradivni blokovi kružne ekonomije bez zagađenja. Pored toga, okvir prati doprinos cirkularne ekonomije održivosti, klimatskoj neutralnosti i otpornosti, uzimajući u obzir otisak potrošnje, emisije gasova staklene bašte iz proizvodnih aktivnosti, zavisnost od uvoza materijala i samodovoljnost EU za kritične sirovine.
Podaci pokazuju da iako je proizvodnja u EU postala efikasnija u pogledu resursa, potrošnja materijala u EU ostaje veoma visoka i da treba da se smanji u budućnosti. U 2020. godini svaki Evropljanin je bio odgovoran za 35 kg plastičnog ambalažnog otpada, što je povećanje od 25% u odnosu na 2010. EU upravlja otpadom na održiviji način, ali ostaju velike razlike među državama članicama i potrebni su veliki napori da se poboljša upravljanje nekim tokovima otpada. , posebno plastike.
Uprkos određenim poboljšanjima u cirkularnosti, ekonomija EU je i dalje uglavnom linearna, sa sekundarnim materijalima koji čine manje od 12% svih materijala koji se koriste u ekonomiji EU. Trgovina sekundarnim sirovinama se povećava kako unutar EU, tako i sa zemljama koje nisu članice EU. Za mnoge specijalne metale i elemente retkih zemalja (kao što su litijum, galijum i neodimijum), stopa reciklaže na kraju životnog veka je oko 1%, dok stope recikliranja na kraju životnog veka dostižu 16% za nikl i 22% za kobalt, a oba su sirovine koje se koriste u baterijama.
Poslednjih godina, sektori cirkularne privrede postali su inovativniji i porasli u smislu investicija, dodate vrednosti i radnih mesta. U EU, privatne investicije u specifične ekonomske sektore relevantne za cirkularnu ekonomiju iznosile su 121,6 milijardi evra u 2021. godini, što je ekvivalentno 0,8% BDP-a EU. Sektori su zapošljavali 4,3 miliona ljudi, što je povećanje od 11% u odnosu na 2015. godinu, dok je dodata vrednost u sektorima cirkularne ekonomije porasla za 27% i dostigla oko 299 milijardi evra.
Emisije gasova staklene bašte u EU iz proizvodnih aktivnosti smanjene su za oko 25% u periodu 2008-2021, što pokazuje da prelazak na kružnu ekonomiju igra važnu ulogu u ispunjavanju klimatske neutralnosti. Međutim, otisak potrošnje EU se povećao za 4% između 2010. i 2021. i doveo je do uticaja koji prelaze određene planetarne granice.
Pozadina
Praćenje napretka ka kružnoj ekonomiji je od suštinskog značaja za procenu efikasnosti politika i mera EU, kao i za identifikaciju najboljih praksi za cirkularnost. Komisija je 2018. usvojila okvir EU za praćenje cirkularne ekonomije za merenje napretka u EU i njenim državama članicama, na osnovu dostupnih podataka iz zvaničnih evropskih izvora. Uključuje deset indikatora koji pokrivaju ključne aspekte cirkularne ekonomije i prioritete akcionog plana cirkularne ekonomije za 2015. godinu, koji se bave proizvodnjom i potrošnjom, upravljanjem otpadom, sekundarnim materijalima i konkurentnošću i inovacijama.
Kao što je najavljeno u akcionom planu cirkularne ekonomije za 2020. godinu, Komisija je revidirala okvir za praćenje cirkularne ekonomije kako bi osigurala da odgovara na najnovije prioritete cirkularne ekonomije, uzimajući bolje u obzir klimatsku neutralnost i druge prioritete Evropskog zelenog dogovora. Takođe odgovara na preporuke drugih institucija EU i zainteresovanih strana.
Okvir je u skladu sa indikatorima koji se koriste za praćenje napretka ka ciljevima 8. Akcionog programa za životnu sredinu, praćenjem i izgledima nultog zagađenja, indikatorima SDG EU i kontrolnom tablom za otpornost EU.
Izvor: portal Evropske komisije
