Nismo ni svesni svih posledica zagađenja: Olovo, živa i arsen sa deponija mogu trajno da oštete sve organe

Nismo ni svesni svih posledica zagađenja: Olovo, živa i arsen sa deponija mogu trajno da oštete sve organe
Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom, o posledicama zagađenja životne sredine na zdravlje ljudi: Ako svakodnevno i kontinuirano unosimo čak i male količine ovih materija, veoma je teško izbaciti ih iz tela

Kako se navodi u specijalnom dodatku Novosti „Doktor u kući“, od posledica zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre 3.600 ljudi, a u svetu oko sedam miliona. Ovaj crni bilans, iako se ne znaju razmere posledica ukupnog zagađenja životne sredine, dodatno podiže paniku svaki put kada merenja pokažu da je zagađenje vazduha veće od onog koje se toleriše. Ali to koliki će biti uticaj štetnih materija iz okruženja na zdravlje zavisi od vrste zagađenja, ali i otpornosti organizma.

Radmila Šerović, viši savetnik i načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, u intervjuu za „Novosti“ kaže da neće oboleti svako ko je izložen zagađenju koje potiče od otpada ili drugih opasnih materija, ali da se rizik za to višestruko povećava.

– Kada se štetne materije unose u organizam svakodnevno, čak i u malim količinama, nakon određenog vremena mogu da dovedu do oštećenja i upala, a kasnije i do otkazivanja funkcije organa – kaže Radmila Šerović.

* Koji organi najviše trpe?

– Povećan rizik od nastanka karcinoma i sterilitet samo su neke od dokazanih posledica zagađenja životne sredine. Prema podacima SZO, štetne materije mogu uticati na imunitet i funkciju organa. „Na udaru“ su bubrezi, jetra, creva i pluća. Dešava se i da nema nikakvih tegoba ali da nakon određenog vremena dođe do stvaranja kancerogenih ćelija.

* Šta od tih materija iz okruženja najviše ugrožava zdravlje?

– To su hemikalije, razne vrste opasnog otpada i materije kao što su teški metali. Među otpadom na deponijama nalaze se električne mašine i proizvodi koji sadrže olovo, živu, cink i arsen, koji mogu trajno da oštete organe ukoliko je izloženost konstantna. Čak i najmanja količina u organizmu je veoma štetna po zdravlje, teško se izbacuje iz organizma i posledice mogu da se osećaju godinama. Takođe, male koncentarcije motornog ulja u vodi i zemljištu mogu neposredno dovesti do ugrožavanja zdravlja životinja i ljudi. Neki od negativnih efekata su mučnina, povraćanje i dijareja.

* Na koje sve načine dospevaju u telo?

– Nakon što se nađu u zemljištu, opasne materije preko podzemnih voda i padavina dospevaju do zemlje, biljaka i životinja. Preko njiva, plantaža i voćnjaka koji se nalaze u blizini deponija, ovakve materije direktno ulaze u sastav voća i povrća koji završavaju na pijacama. Ako svakodnevno i kontinuirano unosimo čak i male količine ovih materija, veoma je teško izbaciti ih iz tela.

* Kakvi sve zdravstveni problemi nastaju zbog toga?

– Dijareja, upale i infekcije disajnih puteva. Zatim, u nekim slučajevima,može da dođe do zapaljenja želuca, disbalansa hormona, poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem, steriliteta kao posledice unošenja teških metala i razvoja kancerogenih ćelija zbog stranih materija u telu. Praćenje događanja u ekosistemu ukazalo je na pojavu upola manjeg broja spermatozoida kod muškaraca, genitalnih deformiteta i neuroloških poremećaja.

* Da li te materije dopiru do svih organa?

– Kada se skupe u visokom procentu, ove materije mogu da dovedu do ozbiljnog poremećaja i slabljenja rada svih organa. U direktnom kontaktu sa hemikalijama i paljevinama stradaju pluća, koža i oči. Tegobe u crevima i digestivnom traktu su česte zbog zagađene hrane. Dolazi do nepravilanog rada jetre, srca i bubrega, jer kada su organi puni metala, gube funkciju i slabe.

* Koliko je vremena potrebno da posledice postanu vidljive?

– Teški metali iz otpada lagano se talože u organizmu, pa često nije moguće odmah reagovati. Kada se primeti da je zdravlje narušeno i kada postoji problem sa radom nekog organa, tada je koncentracija ovih metala već vrlo visoka i zdravlje je znatno ugroženo.

* Ko je najugroženiji?

– Deca i trudnice, ali i svi koji neposredno žive i rade u blizini zagađenih lokacija. Naročito ako uzgajaju biljne i životinjske kulture u blizini nesanitarnih deponija ili smetlišta. Tu je najveći mogući stepen zagađenja. Razlaganjem otpada nastaju materije i gasovi koji mogu biti veoma zapaljivi i kancerogani, zbog čega mogu štetno uticati na disajne puteve i dovesti do trovanja.

* Postoji li način da pacijent otkrije da je zagađenje uzrok bolesti?

– Biohemijska analiza krvi, sa posebnim osvrtom na određene elemente, može da pokaže postoji li povećanje olova ili žive u organizmu. Na taj način može da se utvrdi da postoji ova vrsta problema i da se izbegne dalje izlaganje ovim materijama.

* Možemo li da izbegnemo opasne supstance?

– Ne možemo da stopiramo proizvodnju hrane, ali najvažnije je sistemski definisati mere kojima se smanjuje zagađenje. Do tada možemo da biramo namirnice koje su proverene ili dolaze s prostora na kojem se ne nalaze deponije. Važno je izbegavati dodatni unos svega što sadrži veštačke materije i supstance za konzerviranje. Umesto toga, treba jesti svežu hranu, piti mnogo tečnosti i proverenih čajeva.

VIRUSI I ZARAZE

* Osim bolesti, zagađenje može da bude uzrok zaraze virusima i bakterijama?

– To je slučaj pre svega kod medicinskog otpada, koji je opasan zato što je infektivan. Ako nije sterilisan i dospeo je na otpad iz bolnice, mogućnost za zarazu virusima i bakterijama je velika, naročito preko životinja i sakupljača sekundarnih sirovina.

izvor: www.novosti.rs

foto: www.novosti.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *