Kada je krajem 2016. i početkom 2017. godine otkriveno oko 1.500 tona industrijskog otpada što zakopanog, što neovlašćeno uskladištenog u fabričkim halama, javnost Srbije saznala je po prvi put više informacija o ovoj vrsti otpada. Industrijski otpad nije naivan jer je dobrim delom on i opasan po životnu sredinu i ljude. Pet ili šest godina kasnije, posle pompeznih izveštaja u medijima i najava tadašnjeg ministra da će se država suočiti sa ovim problem, problem upravljanja industrijskim otpadom i dalje nije rešen. Kao i kada je reč o drugim vrstama otpada, i industrijski čeka neke nove ljude da ovo reše.
Industrijski otpad koji je pronađen u Beloj Crkvi, Obrenovcu, Novom Sadu, Pančevu i Bavaništu je istorijski otpad nasleđen iz propalih društvenih firmi, a to je ujedno i otpad iz aktivnih firmi koji je zbog loše kontrole državnih inspekcijskih službi ilegalno zakopan ili odložen umesto da bude pravilno zbrinut.
Do nepravilinosti u upravljanju industrijskim otpadom, da ne kažemo do kriminalnih radnji, što bi iz perspektive pravnog tumačenja verovatno bilo korektnije, dolazi i zato što je firmama zbrinjavanje otpada u inostanstvu, u nedostatku odgovarajućih postrojenja u Srbiji za reciklažu ili energetski tretman otpada, neuporedivo skuplje.
Dok se ne obezbede kapaciteti za reciklažu i energetski tretman opasnog industrijskog otpada i pojača inspekcijski nadzor, dešavaće se slučajevi ilegalnog odlaganja jer otpad ne može da nestane.
Svake godine se napravi skoro 70.000 tona opasnog otpada
Količine industrijskog otpada u Srbiji nisu male. U zemlji postoji oko 300.000 tona istorijskog otpada, a svake godine se napravi još 9,6 miliona tona novog industrijskog otpada, od čega je skoro 70.000 tona opasan otpad.
Prema podacima iz izveštaja Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2020. godina Agencije za životnu sredinu Republike Srbije (SEPA) u periodu o 2012. do 2020. godine, na deponije je odloženo skoro 150.000 tona opasnog otpada, odnosno oko 21%, a 19% je izvezeno.
Ako bi uzeli da je prosečan trošak izvoza i tretmana opasnog otpada u inostranstvu 2,5 evra po kilogramu (konzervativna procena), procenjuje se da je za ovih devet godina privredu Srbije zbrinjavanje opasnog otpada u inostranstvu koštalo oko 35 miliona evra, odnosno oko četiri miliona evra godišnje. Koliko Srbiju košta odložen otpad na legalnim ili ilegalnim deponijama ne znamo, jer cenu ovakvog tretmana plaćamo i plaćaćemo zdravljem građana i životne sredine.
Poput komunalnog otpada i ambalaže, Srbija nema efikasan sistem za upravljanje ostalim vrstama otpada, koje se zbirno mogu nazvati industrijski otpad, i u koje spada poljoprivredni, građevinski, medicinski, mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i komercijalni (оtpad koji nastaje u preduzećima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom).
Šta se dešava sa industrijskim otpadom, i pre svega sa opasnim otpadom, pročitajte na portalu Balkan Green Energy News.
Foto: iStock
About Post Author
