Regionalna deponija Vinča popravila rezultat Srbije u upravljanju otpadom u 2021.

Regionalna deponija Vinča popravila rezultat Srbije u upravljanju otpadom u 2021.

Početak rada Regionalne sanitarne deponije Vinča u prošloj godini doprineo je značajnom unapređenju sistema upravljanja otpadom u Srbiji jer je drastično povećana količina otpada koja se odlaže na sanitarne deponije. Na taj način je smanjena količina otpada koja završava na nesanitarnim deponijama (smetlištima) i divljim deponijama, što je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji, pokazali su podaci iz izveštaja Upravljanje otpadom u Republici Srbiji za period 2011-2021. godine, koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

U izveštaju Upravljanje otpadom u Republici Srbiji za period 2011-2021. godina navodi se da je napredak ostvaren i u izveštavanju o otpadu, dok je situacija u segmentu upravljanja ambalažnim otpadom, ali i sa uvozom i izvozom otpada i dalje ostala nepromenjena i nezadovoljavajuća.

Kada je reč o izveštavanju, broj postrojenja koja izveštavaju o generisanju otpada se stalno povećava, pa je od 2011. do 2021. uvećan više od šest puta sa 783 na 5.100. I broj izveštaja postrojenja koja učestvuju u poslovima upravljanja otpadom je, takođe, stalno veći kao i broj izveštaja o kretanju opasnog otpada, koji je povećan sa 63 na 72 hiljade za godinu dana.

Ovi podaci govore da raste odgovornost kod onih koji generišu, ali i upravljaju otpadom.

Prošle godine su, takođe, značajno povećane količine odloženog komunalnog otpada na sanitarnim deponijama, što je jedan od glavnih problema u upravljanju otpadom u Srbiji. Naime, u zemlji postoji samo 11 sanitarnih deponija što je nedovoljno da se na njima deponuje oko 2,9 miliona tona otpada koliko se godišnje generiše. Zbog toga oko 2,3 miliona tona bude deponovano na nesanitarnim deponijama (smetlišta) i divlje deponije sa kojih se nekontrolisano širi zagađenje u vazduh, vodu i zemlju.

Vinča napravila razliku

Prošle godine se desila promena, pa je ova količina otpada smanjena na dva miliona. Na sanitarnim deponijama je odloženo 850.000 tona što je rast od oko 50 odsto u odnosu 559.000 tona u 2020.

Razlog je početak rada Regionalne sanitarne deponije Vinča, na kojoj je prošle godine odloženo 328.000 tona, pa Srbija sada ukupno ima 12 sanitarnih deponija. Nova deponija u Vinči je počela da radi, kako se navodi na sajtu Beo Čiste Energije, firme koja njome upravlja, u avgustu 2021.

Ali, i dalje se najveći deo komunalnog otpada deponuje na nesanitarnim i divljim deponijama

Vinča je doprinela da se duplira i pristupačnost populacije sanitarnom deponovanju čvrstog komunalnog otpada, koje je 2016. iznosilo svega 14 odsto. Prošle godine je procenat bio veći od 40 odsto u odnosu na ispod 20 odsto u 2020.

Iako je sa početkom rada nove deponije Vinča napravljen veliki korak, ostaje još dosta posla jer i dalje oko dva miliona tona otpada završava na smetlištima i divljim deponijama. Njihov broj se ne menja, pa je Srbija i prošle godina imala oko 140 nesanitarnih deponija i oko 2.700 divljih deponija.

Ispunjeni ciljevi za ambalažni otpad, ali dosta ambalaže završava gde joj nije mesto

Dobrih vesti nema kada je reč o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer značajan deo i dalje završava gde mu nije mesto – u prirodi, na smetlištima ili divljim deponijama. Država zasad nema snage da promeni postojeći sistem u kojem su za pravilno upravljanje ovim otpadom, a to znači da se on posle upotrebe prikupi i ponovo iskoristi, odgovorne firme koje ambalažu stavljaju na tržište. Depozitni sistem, koji se pokazao kao dobro rešenje u mnogim državama, je i dalje na čekanju.

U izveštaju za 2021. se navodi da broj firmi uključen u sisteme operatera za upravljanje ambalažnim otpadom i broj firmi koji nije uključen u njega manje-više nije promenjen u odnosu na prošlu godinu.

Tokom prošle godine 1.924 preduzeća je bilo uključeno u sisteme operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, dok je 247 firmi van sistema.

U izveštaju se tvrdi da su nacionalni ciljevi ispunjeni

Analizom dostavljenih podataka o količinama ambalaže plasirane na tržište Srbije može se zaključiti da je najveća količina te ambalaže zbrinuta od strane nacionalnih operatera, navodi se u izveštaju.

Ali, od 390.000 tona ambalaže stavljene ne tržište 248.000 tona je preuzeto i ponovo iskorišćeno. Ostalo ili oko 141.000 tona, što je oko 36 odsto, je završilo tamo gde ne bi trebalo. Ovo su zvanični podaci, a nezvanični govore da mnogo više ambalažnog otpada, čak i 60 odsto, završi tamo gde ne bi trebalo.

Međutim, u izveštaju se navodi da su opšti i specifični nacionalni ciljevi u 2021. ispunjeni i to za ponovno iskorišćenje otpada u vrednosti od 63,7 odsto s obzirom da je cilj bio 62 odsto.

Uvoze se i izvoze iste vrste otpada

Nepromenjeno je stanje i u vezi sa uvozom i izvozom otpada. Izvezeno je 421.000 tona, od čega 37.000 tona opasnog otpada. Više od polovine izvezenog otpada čine metali, od čega su najviše zastupljeni metali koji sadrže gvožđe. Značajne količine izvezenog otpada predstavlja otpadni papir i karton i ambalaža od papira, zatim staklena ambalaža i obojeni metali.

Izvoz otpada je, takođe, dugogodišnji problem jer je privreda prinuđena da plaća skupo zbrinjavanje opasnog otpada u inostranstvu, pa je procena da je za poslednjih devet godina trošak bio oko 35 miliona evra. Rešenje je gradnja odgovarajućih postrojenja u Srbiji za reciklažu ili energetski tretman otpada, što bi, takođe, sprečilo i nezakonito i neovlašćeno zakopavanje i odlaganje širom zemlje – kršenje zakona koje je opasno po ljude i životnu sredinu.

Izvozi se i otpad koji može da se preradi u Srbiji

Uvezeno je 229.000 tona od čega 8.400 tona opasnog otpada. Otpadni papir i karton i otpadna papirna i plastična ambalaža čine više od polovine količine otpada koji je uvezen.

I dalje se izvoze velike količine otpada za koje postoje prerađivački kapaciteti u Srbiji, kao i trend uvoza i izvoza istih vrsta otpadam kao što su na primer metali i otpadni papir. Čak i uvoz iz istih zemalja u koje je i otpad izvezen, navodi se u izveštaju.

Autor teksta: Vladimir Spasić, Balkan Green Energy News

Foto: Beo Čista Energija

Podelite