Srbija među đubretom: Kako upravljati otpadom bez podataka

Srbija među đubretom: Kako upravljati otpadom bez podataka

Iako je zagađenje jedan od ozbiljnih problema u Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine još uvek nije objavila obavezne i redovne godišnje izveštaje u vezi sa otpadom. Praksa je da oni budu dostupni javnosti do juna sledeće godine, međutim odgovore Agencije na pitanja zašto se kasni sa izveštajem i koliko je podnešeno prekršajnih prijava nismo dobili. Prema rečima sagovornika portala N1, ovi podaci i izveštaji koji ih sumiraju neophodni su za ne samo sprovođenje i kontrolisanje mera zaštite životne sredine, već i da se na osnovu njih planiraju investicije u infrastrukturu i postrojenja za tretman otpada u javnom i biznis sektoru.

“Nedostatak podataka i informacija iz ovih izveštaja dovodi do situacije da mi zapravo ne znamo koliko mere koje sprovodimo uopšte doprinose poboljšanju stanja životne sredine odnosno da li uopšte doprinose, te onemogućavaju upravljanje procesima što se posebno odnosi na sistem upravljanja otpadom čija je dinamika takva da zahteva pravovremeno i potpuno informisanje donosilaca odluka”, kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije i nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Sistem prikupljanja podataka zastareo

Nacionalni registar izvora zagađivanja je jedna od osnovnih komponenti informacionog sistema zaštite životne sredine kojim upravlja Agencija za zaštitu životne sredine koje radi u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine. Sam sistem je izgrađen 2013. godine kroz projekat bilateralne pomoći Kraljevine Norveške.

Kako navodi Lekić sistem je zasnovan na već zastareloj tehnologiji što dosta otežava njegovu operativnu upotrebu.

“Sistem je koncipiran i izveden korišćenjem softverskog modula Silverlajt (Silverlight) kompanije Majkrosoft (Micorosoft) koji je kompatibilan samo sa prevaziđenim internet pregledačem Internet eksplorer (Internet Explorer) iste kompanije. Da stvar bude gora, matična kompanija je napustila pomenutu tehnologiju te se postavlja pitanja operativnosti i bezbednosti sistema za prikupljanje podataka o otpadu ako imamo u vidu da operateri moraju da na svojim računarima izvedu čitav niz koraka kako bi sistemu mogli uopšte da pristupe”, navodi Lekić.

Ovo istovremeno znači da su za obradu podataka, kao i izradu izveštaja, potrebna specifična znanja i veštine na profesionalnom IT nivou. Imajući u vidu vrlo ograničene kapacitete Agencije u ovom kontekstu i ne ulazeći u druge moguće razloge za kašnjenje koji izlaze van domena stručne ekspertize, Lekić kaže da se može zaključiti da je to jedno od mogućih objašnjenja za kašnjenje ovog izveštaja.

Bez podataka nemoguće upravljati otpadom

Agencija za životnu sredinu nadležna je da prikuplja podatke od generatora – proizvođača otpada, sakupljača, izvoznika, uvoznika, postrojenja za tretman, komunalnih preduzeća, deponija. Svi učesnici u upravljanju dužni su po zakonu da dostave podatke u vezi proizvodnje i postupanja sa otpadom.

Nacionalni registar prikuplja podatke koji treba da pokažu koliko proizvodimo otpada, gde on nastaje, ko ga sakuplja, ko i kako prerađuje ili odlaže na deponije, gde se izvozi.

Prema rečima Kristine Cvejanov, stručnjakinje za cirkularnu ekonomiju, unos podataka je ozbiljan i veliki posao, pogotovo imajući u vidu da sama aplikacija otežano funkcioniše jer je zastarela, pa postoji potreba da se čitav sistem unapredi kako bi se obezbedio kvalitet i dostupnost podataka.

Ona ukazuje da je hiljade ljudi angažovano na unosu podataka u javnom i privatnom sektoru, i ukoliko oni nisu dostupni, niti se koriste u svrhu planiranja i monitoringa, a trenutno je takav slučaj, „postavlja se pitanje smislenosti njihovog truda”.

Prema procenama pojedinih eksperata oko 30 odsto privrede ne izveštava na adekvatan i potpun način nadležnu Agenciju za zaštitu životne sredine o količinama otpada koje proizvode i stavljaju na tržište”.

„Nemoguće je efikasno upravljati otpadom, planirati razvoj ili vršiti kontrolu svih učesnika u lancu bez podataka o otpadu“, kaže Cvejanov.

Kvalitet izveštaja: Brojke bez analiza

Saznajte više na portalu N1

Autor:Predrag V. Popović, N1

Fotografija: Shutterstock

Podelite
        
  
    
        

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

SIGURNOSNO PITANJE *