Cilj da se smanji biološki otpad može da se postigne samo kroz održivo upravljanje tim otpadom, što uključuje i kompostiranje.
Cirkularna ekonomija je regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisija otpada i energetski odliv bitno umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa (životnih krugova) u proizvodnji. To se ostvaruje pre svega osmišljavanjem i stvaranjem proizvoda na takav način da im se maksimalno produži životni vek, ali i održavanjem, servisiranjem i reciklažom; ono što se ranije smatralo otpadom postaje resurs.
Paket cirkularne ekonomije, koji je objavila Evropska komisija u decembru 2015. godine, otvorio je put društvu koje efikasno koristi resurse. Jedan od predloga Komisije je da se deponovanje komunalnog otpada smanji na 10% do 2030. godine. U tom smislu, otpad od hrane igra važnu ulogu jer je do 50% čvrstog komunalnog otpada biološkog porekla. Stoga, cilj od 10% deponija može da se postigne samo kroz održivo upravljanje biološkim otpadom, što uključuje kompostiranje.
U jednoj studiji iz 2017. godine procenjeno je da milionski gradovi svake godine proizvedu 650 miliona tona organskog otpada. Predviđa se da će taj broj udvostručiti do 2030. godine. Međutim, ako se ovim resursursom efikasno upravlja, i ako počne da se pretvara u kompost, on može da bude deo cirkularne ekonomije i da pomogne u obnavljanju zdravlja zemljišta i obezbeđivanju sirovina za fabrike ili čak energetska postrojenja.
Kompost nastaje prirodnim procesom razlaganja organske materije, kao što je baštenski otpad i ostaci hrane. Predstavlja izuzetno korisno bio-đubrivo koje obogaćuje zemljište i pospešuje rast biljaka, višestruko doprinoseći očuvanju prirode. Ostaci hrane, ostaci koji nastaju nakon obrezivanja biljaka, proizvodi od drveta i nusproizvodi životinjskog porekla, ambalaža i drugi materijali – sve to može da se pretvori u kompost.
Vraćanjem hranljivih sastojaka u tlo, kompostiranje može da hrani različite stanovnike tla. Bakterije, gljive, insekti i crvi u kompostu tlo čine zdravijim povećavajući njegovu otpornost da se nosi sa teškim uslovima sve češćih suša.
Ovi hranljivi sastojci se takođe mogu ekstrahovati, modifikovati ili transformisati u niz različitih bioloških proizvoda. Svi ti sekundarni proizvodi mogu zameniti fosilne proizvode kao što su mineralna đubriva, treset i fosilna goriva.
Kako kompost nastaje prirodnim procesom razlaganja organske materije, kao što su baštenski otpad i ostaci od hrane upravo korišćenjem tog komposta se podiže kvalitet zemljišta i umanjuje efekat staklene bašte.
Odlaganje bio-otpada problem je i u Srbiji, koji čini čak 40 odsto ukupnog otpada.
Više pročitajte na portalu National Geographic Srbija
Izvor: National Geographic Srbija
Foto: SHUTTERSTOCK
