Treba li nam fond za zaštitu životne sredine

Treba li nam fond za zaštitu životne sredine

Prošle godine naplaćeno je više od 10,7 milijardi dinara od eko-taksa, od toga kako saznajemo od upućenih u javne finansije tek od tri do četiri milijarde dinara bude utrošeno za zaštitu životne sredine

Kuda idu naši novci, pitanje je koje sve češće postavljaju građani kada se pokrene tema eko-taksa, piše Politika. Na šta je otišao novac koji smo do sada odvajali za ekologiju, interesuje i pojedine političke partije. Raspravu o tome da li se novac namenjen za životnu sredinu na nju i troši, podstakli su alarmantni podaci o kvalitetu vazduha u našoj zemlji, koji su se poklopili s uvođenjem još jedne eko-takse od koje se očekuje da se u zeleni fond slije dodatnih pet miliona dinara.

Kako u Ministarstvu ekologije kažu za „Politiku”, prošle godine naplaćeno je više od 10,7 milijardi dinara. Najviše je novca pristiglo od onih koji plaćaju naknadu zbog emisije zagađujućih materija – 6,3 milijarde, a ostatak od 4,3 milijarde naplaćen je od upotrebe, recimo, ulja, baterija, akumulatora, vozila, gume… odnosno proizvoda koji, kako se to stručno kaže, postaju posebni tokovi otpada. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je to tek petina novca koja je neophodna da se godišnje uloži u zaštitu životne sredine.

Ali oni upućeni u javne finansije kažu da čak ni sav taj novac ne bude utrošen na zaštitu životne sredine, već da je reč o sumi od tek tri do četiri milijarde dinara. Ministarstvo je izbeglo konkretno da odgovori na ovo pitanje, ali je navelo da je najveći deo utrošen na podsticajna sredstva za reciklažu. A reč je o sumi od 2,2 milijarde dinara, koju su prošle godine podelila 22 operatera.

Pitanje naplate eko-taksa pokrenulo je i dilemu treba li nam zaseban fond za zaštitu životne sredine ili je dovoljno da se u budžetu rezervišu sredstva za tu svrhu.

Nenamensko trošenje novca upravo je i bio razlog zbog kojeg je 2012. godine pomenuti fond i ugašen. Ideju o njegovom ponovnom osnivanju pokrenuo je NALED, koji u „Sivoj knjizi” među deset prioritetnih preporuka navodi formiranje fonda za zaštitu životne sredine koji bi upravljao sredstvima prikupljenim od eko-taksa.

Šta o tome misli resorno ministarstvo?

– Stav je da to pitanje treba urediti kao u zemljama Evropske unije, imajući pre svega u vidu fond sa statusom pravnog lica, s pravom na sopstvene i druge prihode i pravom da neutrošena sredstva može da prenese u narednu godinu. I drugo – brojna pitanja kojima bi se unapredila efikasnost i efektivnost finansiranja aktivnosti zaštite životne sredine s jasnim ekonomskim instrumentima i primenom načela „Zagađivač plaća” – naveli su u službi za odnose s javnošću Ministarstva ekologije.

Upućeni u stanje u životnoj sredini i javne finansije smatraju da pitanja o ulaganju u ovu oblast moraju da se nađu visoko na agendi vlade. Ali ovi drugi upozoravaju i da bi poseban fond, uz koji bi došlo novo rukovodstvo, možda doveo do reprize iskustava s prethodnim.

izvor: www.politika.rs