U sledećoj godini više para za reciklere

U sledećoj godini više para za reciklere

U budžetu za sledeću godinu više će se izdvojiti za životnu sredinu. A uvođenjem cirkularne ekonomije u preradi otpada od hrane, plastične ambalaže i električne i elektronske opreme u narednih deset godina moglo bi da se uštedi više stotina miliona evra i obezbede hiljade novih radnih mesta.

Kako se navodi u objavi na internet portalu RTS, predloženi budžet za životnu sredinu veći je za 27 odsto.

„Kad pogledate samo budžetski fond, on će zapravo biti veći za 45 odsto i radi se zapravo o povećanjima u različitim oblastima ali najveće povećanje ćemo imati u onom delu gde smo predvideli podsticaje kako se to kaže stručno za takozvanu reciklažnu industriju“, kaže ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan.

Prema njegovim rečima, iznos tih sredstava će biti negde u visini od oko 3,5 milijardi dinara na godišnjem nivou.

Srbija danas troši 20 odsto više resursa u odnosu na Evropsku uniju.

„Srbija je devet puta neefikasnija u proizvodnom procesu, dva i po puta troši više energije po jedinici proizvoda i to je indikator i za državu i za biznis sektor da radikalan zaokret mora da se napravi prema cirkularnoj ekonomiji“, objašnjava Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Srbija prerađuje manje otpada nego zemlje EU, ali im se približava.

„Detaljnim analizama smo utvrdili da su sektori koji imaju najveći potencijali za razvoj uvođenjem koncepta cirkularne ekonomije otpad iz poljoprivredne i prehrambene industrije, zatim ambalaža i plastika i električni i elektronski otpad“, ističe Marija Bogdanović, vođa projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena“ iz GIZ-a.

U Nemačkoj se reciklira 80 do 90 odsto otpada. Prvi nemački zakon o kružnoj ekonomiji donet je 1996. godine, kada je ministarka zaštite životne sredine bila Angela Merkel. Za Evropsku uniju je uvođenje cirkularne, odnosno kružne ekonomije, ključno za razvoj budućeg ekonomskog modela Evrope.

„Kao zemlja kandidat, Srbija prilagođava svoje zakonodavstvo sa Evropskom unijom u svim oblastima, uključujucći životnu sredinu i ekonomiju. Nemačka podržava Srbiju na tom putu, kako politički tako i finansijski. Od 2000. godine nemačka vlada je u razvojne projekte u Srbiji uložila više od dve milijarde evra“, kaže Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji.

Istraživanje GIZ-a pokazalo je i da u Srbiji 78 odsto otpada od plastične ambalaže završi na deponijama i u prirodi. Nekim proizvodima od plastike potrebno je i 500 godina da se razgrade. Zato je neophodno da se unapredi sistem sakupljanja i odvajanja otpada.

izvor: www.rts.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *