Zelena lista Srbije za bolje upravljanje komunalnim otpadom

Zelena lista Srbije za bolje upravljanje komunalnim otpadom

Intervju sa Markom Vukomanovićem, predsednikom Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije

Zelena lista Srbije” čije je trenutno sedište u Raški, uz podršku Projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo” (ACT), pokrenula je kampanju javnog zagovaranja pod nazivom „Oplaneti se!” Da li nam možete reći nešto više o tome?

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je uz podršku Projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo” (ACT), pokrenula kampanju javnog zagovaranja pod nazivom „Oplaneti se!” koja, kroz izradu analiza stanja i sprovođenja postojećih ekoloških politika, utvrđivanja stavova građana putem anketa i fokus grupa, izrade strategija zagovaranja i pokretanje zagovaračkih inicijativa u kontekstu donošenja novih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom kao konsultativnim sastancima sa partnerskim organizacijama civilnog društva (OCD), želi da doprinese definisanju novih lokalnih ekoloških politika i unapređenju nacionalne ekološke politike upravljanja otpadom, informisanju, osposobljavanju i motivisanju ekoloških OCD i posebno građana da učestvuju u odlučivanju o rešavanju problema i upravljanju komunalnim otpadom.

Sam projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” osmišljen je kao četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji u prevazilaženju izazova u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda.

Civilne organizacije prethodnih godina nisu preterano bile zainteresovane za oblast upravljanja otpadom, a njihovo delovanje se uglavnom svodilo na edukativne projekte. U kojoj meri postoji u civilnom sektoru u Srbiji ekspertiza u ovoj oblasti i na koji način vaš projekat doprinosi jačanju kapaciteta lokalnih organizacija za bavljenje temom otpada?

Možda nisu preterano zainteresovane, ali možda ih i premalo ima u odnosu na sve naše nagomilane probleme iz ove oblasti. Tačno je da se delovanje uglavnom svodilo na edukaciju, ali zar to nije ulaganje u budućnost? Pored toga što moramo rešiti sadašnje, više nego realne i opasne probleme koje se tiču upravljanja otpadom, mi konstantno moramo raditi na podizanju nivoa svesti kod gradjana i gradjanki, kako se treba ponašati, makar kada je ova sfera zaštite životne sredine u pitanju. Dugi niz godina sam u ovoj oblasti i mogu odgovorno tvrditi da je da su i ti pomenuti edukativni projekti jako važni u borbi za čistiju životnu sredinu. Kao što rekoh, možda ima premalo OCD koja se bave ovom oblašću, ali ljudi se stvarno trude, znanja imaju, povezuju se u mreže i saveze OCD preko kojih dobijaju na vidljivosti i razmeni iskustava, i kao takve, nekako uspevaju da ostvare svoje ciljeve.

U vezi sa tim, jedan od specifičnih ciljeva našeg projekta javnog zagovaranja jeste i podizanje kapaciteta našeg Saveza za delotvorno učešće i doprinos u odlučivanju o upravljanju komunalnim otpadom u lokalnim zajednicama gde deluju članice ZLS kao i na nacionalnom nivou, ali i uspostavljanje saradnje sa drugim ekološkim OCD i drugim subjektima upravljanja komunalnim otpadom.

Organizovaćemo različite seminare lokalnim zajednicama za obuku predstavnike članica ZLS, partnerskih organizacija, lokalne uprave i institucija u oblasti upravljanja otpadom. Organizovaćemo seminare na nivou ZLS za obuku saradnika članica za ekspertsko bavljenje praćenja i učešća odlučivanju o javnoj politici upravljanja komunalnim otpadom, ali ćemo pokušati da formiramo i manje lokalne mreže OCD koje će kasnije udruženim snagama delovati u ovoj oblasti.

Šta su po vama ključni problemi u lokalnim zajednicama u upravljanju komunalnim otpadom? U kojoj meri su građani i udruženja upoznati sa ovim problemima i zainteresovani za njihovo rešavanje?  

Problema u upravljanju komunalnim otpadom u lokalnim zajednicama ima u svim fazama, od prikupljanja, preko odlaganja, dok je o preradi komunalnog otpada suvišno trošiti reči.

Ključni problem je, bar po nekom mom ličnom mišljenju i dosadašnjem iskustvu, problem odlaganja otpada. Dobar deo komunalnog otpada u Srbiji se odlaže na deponije, što bi u principu trebalo da bude neko poslednje rešenje, nakon sprečavanja nastajanja otpada, ponovne upotrebe otpada, recikliranja i drugih vrsta iskorišćenja otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

U vezi sa tim, ono što bismo mi želeli da ostvarimo kroz ovaj projekat jeste da nove ekološke politike na lokalnom nivou ali i nacionalnom daju prednost selekciji i reciklaži otpada, kako bi se maksimalno smanjilo opterećivanje deponija i produžio njihov životni vek, a u proizvodne procese po principima cirkularne ekonomije vratili reciklirani materijali.

Poslednjih godina je primetno povećanje zainteresovanosti, kako gradjana, tako i udruženja gradjana za ovu temu, i to ne samo za problem upravljanja otpadom, već i za nekih drugih oblasti zaštite životne sredine, kao što su npr. zagadjenje vazduha koje je posebno aktuelno sada u grejnoj sezoni. Zainteresovanosti ima, ali bez dobre volje donosioca odluka i ozbiljnijih finansijskih sredstava, rešavanje naših nagomilanih problema iz oblasti zaštite životne sredine, moraće da sačekaju neka lepša i bolja vremena.

Šta je cilj projekta i kroz koje aktivnosti planirate da ga i ostvarite?

Opšti i posebni ciljevi projekta su definisani tako da doprinesu utvrđivanju i realizaciji javne politike kroz veće informisanje i osposobljavanje građana, saradnju OCD, kao i podizanje kapacitete ZLS i članica.

Opšti cilj projekta je doprineti unapređenju javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u lokalnim zajednicama gde deluju članice ZLS i na nacionalnom nivou kroz veće uključivanje civilnog društva i građana u proces odlučivanja i rešavanja problema komunalnog otpada, i on se kao takav može razložiti na nekoliko specifičnih ciljeva, a to su:

1. Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja komunalnim otpadom u lokalnoj zajednici u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou;

2. Povećati osposobljenost i motivaciju građana za učešće u odlučivanju o upravljanju komunalnim otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou;

3.Uspostaviti saradnju sa ekološkim OCD i drugim subjektima upravljanja komunalnim otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou;

4. Podići kapacitete Zelene liste Srbije za delotvorno učešće i doprinos u odlučivanju o upravljanju komunalnim otpadom u lokalnim zajednicama gde deluju članice ZLS i na nacionalnom nivou.

Glavne aktivnosti na projektu koje smo planirali na projektu odnosiće se pre svega na:

1.Izradu analize stanja komunalnog otpada u odabranim lokalnim zajednicama u kojima deluju šlanice ZLS, dokumenata javne politike, njihove primene u praksi, stepena uspostavljene saradnje subjekata u lokalnoj zajednici i postojećih kapaciteta za rešavanje problema i primenu donetih dokumenata.

2. Organizovanje seminara u odabranim lokalnim zajednicama za obuku predstavnike članica ZLS, partnerskih organizacija, lokalne uprave i institucija u oblasti upravljanja otpadom.

3. Organizovanje ankete i fokus grupe radi utvrđivanja stavova građana.

4. Formiranje lokalnih mreža OCD u odabranim lokalnim zajednicama iz kojih su naše članice.

5. Medijska kampanja putem sajta ZLS i društvenih mreža, glasila Ekolist i Poslovnog portala o upravljanju otpadom.

6.Organizovanje seminara na nivou ZLS za obuku saradnika članica za ekspertsko bavljenje praćenja i učešća odlučivanju o javnoj politici upravljanja komunalnim otpadom.

7. Organizovanje Hakatona radi unapredjenja znanja i razmene inovativnih ideja

Projekat će biti implementiran u periodu od 18 meseci tokom 2021. i 2022. godine. Ulazimo u drugi mesec projektnih aktivnosti, a plan je da one traju do kraja juna 2022. godine. Aktivnosti će sprovoditi 11 organizacija članica ZLS u 9 različitih gradova u Srbiji.

Koja je uloga civilnog sektora u transformaciji postojećih praksi u upravljanju otpadom? Da li je civilni sektor prepoznat kao partner od strane lokalnih i republičkih donosioca odluka, komunalnih preduzeća, privrede, i ako nije šta su ključni razlozi za ovo stanje? 

Uloga civilnog društva bi trebalo da bude od izuzetnog značaja za rešavanje nekih važnih pitanja koja se tiču njihovih ciljnih grupa, odnosno gradjana i gradjanki, pre svega savetodavna. Morala bi da bude prepoznata i priznata od strane donosioca odluka, i morala bi joj se dodeliti mnogo veća pažnja nego do sada. Zbog čega nije prepoznata na pravi način, zašto joj se umanjuje značaj, i zašto se civilni sektor sklanja u stranu, nije pitanje za nas iz civilnog sektora, naprotiv.

Dobar deo OCD značajno je ojačao sopstvene kapacitete iz ove oblasti, i iskoristiti znanja i dugogodišnja iskustva koje mnoge organizacije poseduju, svuda u svetu bilo bi od izuzetne dragocenosti, izgleda ne i kod nas. Čast izuzecima!