Bečejci uspešni u odgovornom upravljanju otpadom

Bečejci uspešni u odgovornom upravljanju otpadom

Za vreme epidemije Covid 19, pored zdravstvenih radnika, pred ozbiljnim izazovima našla su se i komunalna preduzeća, posebno ona koja se bave prikupljanjem, transportom i zbrinjavanjem smeća i otpada. Bečejsko Potisje je epidemija zatekla u jeku akcije promocije primarne selekcije otpada, a o problemima i utiscima iz minulog perioda govori Zoltan Feješ, direktor Potisje AD iz Bečeja.
Kako ste reagovali na mere nametnute proglašenjem epidemije i vanrednog stanja?
Mogu reći da smo reagovali blagovremeno i ažurno. Upravo u toku vikenda uoči uvođenja vanrednog stanja imali smo obuku svih zaposlenih u Potisju o sprovođenju higijensko – tehničkih mera i postupaka prilikom baratanja otpadom. Bili smo svesni da ćemo morati i u znatno otežanim okolnostima da radimo punim kapacitetom, jer ni epidemija ne može sprečiti generisanje kućnog smeća i otpada, a to se mora zbrinuti na adekvatan način. Svi radnici su bili apsolutno zaštićeni od mogućeg kontakta sa zaraženim materijalom, sve naše prostorije smo više puta dnevno dezinfikovali, kao i vozila i opremu. Stopostotno smo sproveli naložene mere, a i dodatno smo se potrudili da nivo bezbednosti podignemo što je moguće više. Ispostavilo se da smo reagovali na pravi način, niko nam se nije ni zarazio, ni povredio, ni razboleo. Što se tiče naše delatnosti, smeće smo odnosili redovno, u redovnim terminima, jedino smo proredili učestalost odnošenja reciklabilnog otpada i prolećno odnošenje kabastog otpada.
Verovatno ste imali finansijskih problema, jer su blagajne bile zatvorene, a i građanstvu je omogućeno da prolongira plaćanje komunalnih računa?
Svakako se taj period odrazio i na naše finansije, ali uspeli smo i to da prevaziđemo bez neke štete. Na građane smo apelovali da, ukoliko su u mogućnosti, elektronski plaćaju svoje račune, i zahvalni smo im na razumevanju i na odzivu. Podsećam da za taj period nećemo slati ni opomene, niti obračunavati kamate, a i dodatno smo spremni da sa svakim našim korisnikom koji se našao u docnji sa plaćanjem, sačinimo reprogram i olakašamo im u najvećoj mogućoj meri.
Kakva je bila situacija sa privredom – neki su radili, a većina nisu?
Činjenica je da smo imali stotine malih preduzeća i preduzetnika, posebno u uslužnom sektoru, koji jednostavno nisu bili u mogućnosti da rade. Vodili smo se logikom – ako ne rade, onda ni ne generišu otpad, tako da im taj period nismo fakturisali, a nećemo ni naknadno. I bez toga su pretrpeli veliku štetu, neki su i dovedeni na ivicu egzistencije, nismo želeli dodatno da im otežamo. Nadamo se da će mere otklanjanja posledica epidemije u poslovnom sektoru biti uspešne i delotvorne, i da će naši sugrađani naći načina da se vrate normalnom životu i poslovanju. Mi smo se trudili da građane pravovremeno informišemo, preko našeg sajta, facebook stranice i uz veliku pomoć lokalnih medija, sa kojima inače imamo vrlo uspešnu saradnju. Kada smo kod saradnje, dužan sam da istaknem da nam je i lokalna samouprava pružila značajnu pomoć, a i sa ostalim komunalnim preduzećima smo ostvarili zavidnu saradnju, na čemu sam im svima zahvalan.
Jesu li se u toku vanrednog stanja menjale količine smeća i otpada koji ste odnosili?
Promene su drastične. Upravo smo dobili ažurne podatke koji kazuju da smo odneli 35% smeća više nego u „normalnim“ okolnostima. To je i razumljivo, jer većina građana naše opštine nisu radili, bili su kod kuće. Kada tome dodamo i ograničeno kretanje, jasno je da su svi mnogo više vremena nego inače posvetili spremanju, ne samo stambenog prostora, nego i podruma, tavana, garaža, šupa… O tome svedoči i podatak da smo kasnije, prilikom prvog prolećnog „velikog spremanja grada“, odneli za 10% manje šuta i krupnog otpada nego prošle godine, pošto su te količine iznete za vreme vanrednog stanja.
Vanredno stanje je okončano, neke mere su i dalje propisane, a neke preporučene. Kako se snalazite u takvim okolnostima?


Jasno nam je da opasnost nije u potpunosti prošla i da ne možemo sebi dozvoliti opuštanje. Ispred svih naših objekata postavljene su dezinfikacione barijere, na ulazu su pripadnici obezbeđenja, koji su opskrbljeni sredstvima za dezinfekciju ruku, beskontaktnim toplomerima, pa i maskama za naše sugrađane koji su bez njih došli da plate račun, jer se u naše objekte drugačije ne sme ulaziti. Neke od propisanih mera, a i neke od preporučenih, ugradili smo i u naše pravilnike, tako da, na primer, radnik u kancelariji koju deli sa još nekim od koleginica i kolega, čini težu povredu ako ne nosi zaštitnu masku.
Ako sa optimizmom gledamo na skoriju budućnost, hoće li i ona biti obojena Corona bojama?
Naravno da neće. Svakako ćemo primenjivati sve mere opreza i zaštite dokle god bude potrebno, ali i za vreme vanrednog stanja razmišljali smo o budućem radu. Želimo da nastavimo sa akcijom širenja svesti o neophodnosti primarne selekcije i reciklaže. U tome smo, zahvaljujući pomoći nacionalnog operatera Ekostar Pak iz Beograda, već ostvarili značajne pomake, i očekujemo da sa tim uspešno i nastavimo. Građani opštine Bečej su, moram to da istaknem, pokazali u prethodnom periodu zavidan nivo odgovornosti, količine reciklabilnog otpada se konstantno povećavaju, na čemu smo im zaista zahvalni. Stoga i pokušavamo da unapredimo komunikaciju sa njima, da je dovedemo do nivoa interakcije. Iz tog razloga, pored naših medija, pored sajta i društvenih mreža, započeli smo sa izradom mobilne aplikacije, koja će našim sugrađanima omogućiti da nam postave pitanje, predlog ili sugestiju, da prijave nepravilnost u radu naših radnika, da pošalju fotografiju novonastale divlje deponije, da se izjasne u vezi sa elektronskim slanjem računa… Mi ćemo se obavezati da svako od njih odgovor na pitanje dobije u roku od 24 sata, a da u odgovoru bude i što konkretnija informacija o otklanjanju eventualne nepravilnosti. Očekujemo da ova aplikacija bude gotova i dostupna građanima najkasnije do kraja juna.
Kada je privreda u pitanju, zacrtali smo da do kraja godine svim privrednim subjektima račune šaljemo isključivo elektronskim putem. Mislim da nije potrebno posebno isticati kolike ćemo uštede ostvariti na taj način, koliko ćemo stabala sačuvati kada se drastično smanje količine štampanih računa i koverata. Planirali smo i neke investicije, ali to će morati da ide u korak sa oporavkom celokupne privrede, jer su u pitanju veći investicioni zahvati. Sve u svemu, idemo dalje i idemo napred. Uvek možemo bolje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *