Energetska efikasnost u Šapcu

Energetska efikasnost u Šapcu

Intervju sa Slobodanom Jerotićem, direktorom JKP Toplana – Šabac

Kako energetska efikasnost i tranzicija ka obnovljivim izvorima energije pomažu cirkularnoj ekonomiji?

Veza između cirkularne ekonomije i upotrebe obnovljive energije je veoma kompleksna. Otpad u svakom obliku, uključujući i otpadnu toplotu iz tehnoloških procesa, predstavlja izvor energije koja se može upotrebiti za grejanje ili hlađenje prostora kao i za proizvodnju električne energije. Ali, obnovljivu energiju, iako lako dostupnu i čini se neograničenu, ne treba rasipati odnosno koristiti na neracionalan način. I tu na scenu stupaju mere energetske efikasnosti. Sinergija mera energetske efikasnosti i upotreba obnovljive energije je jako važna za proces energetske tranzicije.

Potencijal energetskih ušteda iznosi 40% do 60% u sektoru grejanja i hlađenja, a slično je i u potrošnji energije u industriji. Racionalna upotreba obnovljive energije zavisi od redosleda implementacije projekata i uvek je prednost na strani primene mera energetske efikasnosti kako bi se potreba za energijom optimizovala a energetski intenzitet smanjio. Obnovljiva energija bi se koristila, pre svega, za pokrivanje bazne linije energetskih potreba a zatim, vremenom, uz pretpostavku razvoja “zelenih” tehnologija i preko toga, dok i u finansijskom smislu ne bude opravdana zamena fosilnih goriva u potpunosti. Tranzicija ka obnovljivoj energiji nije inicirana nedostakom fosilnih goriva, već time što su naša saznanja o negativnom uticaju tradicionalnih tehnologija sa dominantnim udelom fosilnih goriva na životnu sredinu promenila kolektivnu svest i nametnula razumevanje da se nešto mora učiniti ako želimo da i dalje živimo u okruženju onakvom kakvim ga danas poznajemo. Energetska tranzicija, zato, treba da ima oslonac u cirkularnoj ekonomiji i da obnovljivu energiju stavi u funkciju održivog razvoja, tj. očuvanja životne sredine ali da pri tome ne uspori razvoj lokalne i globalne ekonomije.

JKP “Toplana-Šabac” je primer dobre prakse, pažnju posebno privlači uvođenje naplate u sistemu daljinskog grejanja po potrošnji, a ne paušalno?

Probleme rešavaš onda kada shvatiš da postoje. Naš pristup je bio drugačiji, da problemima idemo u susret, predviđajući scenarija koja ne vode u smeru u kome bi smo želeli da idemo ali i korektivne mere kako bi izbegli zamke, bar one koje smo bili u stanju da sagledamo.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2035. godine se nedvosmisleno cilja na primenu mera koje će dovesti do smanjenja potrošnje energije a poslednično tome i do smanjenja emisija stakleničkih gasova. Jedan od postavljenih ciljeva u okviru prethodno važećeg dokumenta (Strategija razvoja energetike do 2015. godine) bila je i finalna potrošnja toplote za grejanje prostora do maksimalnih 100 kWh/m2 a. U Šapcu je ovaj cilj dostignut 2020. godine. Mehanizam podrške ovom cilju je bilo uvođenje naplate toplote u sistemu daljinskog grejanja prema potrošnji. Šabac je bio jedan od prvih gradova u Srbiji u čijem sistemu daljinskog grejanja su ugrađena merila toplote u svim toplotnim podstanicama (počev od 2011. godine) i na taj način omogućeno merenje isporučene toplote i naplata po potrošnji. Kreiran je ambijent u kome se korisnici usluga JKP “Toplana-Šabac” motivišu da primene mere energetske efikasnosti kako bi smanjili potrošnju toplote i upravljali sopstvenom potrošnjom. Termoizolacija zgrada je bila prva mera na mapi puta ka efikasnom korišćenju energije u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama priključenim na daljinsko grejanje a pored ove mere prihvatljiva je bila i ugradnja termostatskih ventila i alokatora troškova na grejnim telima.

Naplata po potrošnji ima i svoje izazove. U to vreme šeme podrške na državnom nivou nisu postojale, pa je jedino rešenje bio model sufinansiranja mera energetske efikasnosti na lokalnom nivou. U periodu 2010 – 2018. godine vlasnici stanova u više od 40 stambenih zgrada i 40 jednoporodičnih kuća učestvovali su u projektu. U ovom periodu je primenjen model sufinansiranja na način da se svake godine u budžetu grada alociraju sredstva kao budžetaska linija za energetsku efikasnost kojim se pokrivalo 50% troškova termoizolacije zgrada. Preostalih 50% su finansirale stambene zajednice koje su učestvovale u projektu. Efekti projekta su prikazani tabelarno, sa podacima o troškovima grejanja i potrošnji energije za tri izabrana stana u različitim zgradama u Šapcu, tokom tri regulatorne godine (2018., 2019. i 2020.)

Inovativni model – Javni ESCO uveden je 2019. godine. JKP “Toplana-Šabac” preuzela je ulogu ESCO (kompanija koja pruža energetske usluge na osnovu modela garantovanih ušteda ili modela garantovanih performansi). Javno preduzeće kao vlasnik projekta, obratilo se EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) i obezbedilo 2,5 miliona evra kredita sa periodom otplate od 12 godina a zatim se pristupilo ugovaranju realizacije paketa mera energetske efikasnosti pojedinačno sa skupštinama stanara sa liste zgrada priključenih na daljinsko grejanje. Ugovor se odnosi na 40 stambenih zajednica sa više od 1,000 stanova. Specifičnost ovog modela je: investicija u mere energetske efikasnosti se ne subvencioniše ali se to kompenzuje dugoročnom otplatom kredita s tim da je otplata kredita na godišnjem nivou manja od godišnjih ušteda koje će projekat doneti; sve zgrade su povezane na sistem daljinskog grejanja sa merenjem u toplotnim podstanicama i raspodelom troškova na osnovu informacija dobijenih sa alokatara troškova instaliranih na svakom grejnom telu (naplata po potrošnji); način odlučivanja stambenih zajednica o pristupanju projektu usklađen je sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Na ovaj način je savladana najveća barijera koja je stajala između građana (stambenih zajednica) i finansijskog sektora: vidljivost stambenih zajednica. Bankarski sektor ne odobrava kredite stambenim zajednicama zbog visokog rizika koji se odnosi na obezbeđenje kredita, a upravo javno preduzeće sa velikim godišnjim obrtom je učinilo da ova barijera nestane i da javno preduzeće postane posrednik, odnosno da obezbedi finansiranje i da bude garant finansijskim institucijama a s druge strane građanima je data mogućnost dugoročne otplate kredita pod uslovima koji su povoljniji od tržišnih uslova ili bilo koje druge šeme finansiranja mera energetske efikasnosti.

Sam početak, očito, nije bio lak – infrastruktura nije bila u stanju koje bi obećavalo nesmetano odvijanje planiranih aktivnosti?

Sistem daljinskog grejanja je nakon 2000. godine bio devastiran usled neadekvatnog održavanja u prethodnom periodu, neefikasan uz evidentno velike gubitke u distribuciji, sa zastarelim tehnološkim rešenjima u toplotnom podstanicama a kao gorivo se koristio mazut i prirodni gas. Revitalizacijom toplovoda, modernizacijom toplotnih podstanica i toplotnih izvora smanjeni su toplotni gubici u mreži na ispod 10% i povećana efikasnost toplotnih izvora na 92,5%. Upotreba mazuta prestala je 2004. godine nakon rekonstrukcije TO “Benska Bara”, odnosno u potpunosti 2014. godine gašenjem jedine preostale kotlarnice u severnom delu grada. Put ka 4GDG (četvrtoj generaciji mreža daljinskog grejanja) nastavljen je 2019. godine implementacijom projekta SCADA paketa za daljinski nadzor i upravljanje toplotnim podstanicama, u saradnji sa UNDP i Ministartsvom zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije u okviru programa “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”. Projektom je predviđeno povezivanje sa GIS grada Šapca, otvaranje podataka i razvoj aplikacija za mobilne uređaje koji će građanima Šapca omogućiti pristup informacijama o sopstvenoj potrošnji energije.

Uvođenjem informacionih tehnologija i modernizacijom sistema daljinskog grejanja stvoreni su preduslovi za kreiranje “prosumera” – profila građanina koje je istovremeno proizvođač i potrošač energije, odnosno snabdevač i korisnik usluga JKP “Toplana-Šabac”. S obzirom da se radi o novom konceptu koji je u razvoju i u zemljama EU, pokrenut je pilot projekat: Izgradnja fotonaponske centrale (PV) na krovu poslovne zgrade koju koristi Toplana. Snaga ove mini elektrane iznosiće 20 kW, prva faza je realizovana 2020. godine kada je instalisana mini centrala 3 kW i tako je šabačka Toplana postala prvo javno komunalno preduzeće u Srbiji koje koristi solarni sistem za proizvodnju električne energije.

Pilot projekat se bazira na građanskoj inicijativi koja za rezultat ima osnivanje energetske kooperative “Solarni krovovi” (u jesen 2019. godine). Energetska kooperativa je osnovana u skladu sa Zakonom o zadrugama, podržana je od strane JKP “Toplana-Šabac” a koncept finansiranja projekata, isključivo iz oblasti energetike, je grupno finansiranje (CrowdFunding). Donošenjem Zakona o obnovljivim izvorima energije (2021. godina), očekuje se da će značajan broj instalacija na šabačkim krovovima, kako privatnih i poslovnih zgrada tako i javnih zgrada, biti realizovan u narednih nekoliko godina. Energetske kooperative (zadruge) kao agregatori u skladu sa ovim Zakonom, omogućiće kompleksniji odnos između Toplane i korisnika usluga i doprineće daljem razvoju koncepta “prosumera”.

Zanimljiv je spoj građanskih inicijativa i komunalnog preduzeća – u našoj praksi to baš nije uobičajeno?

JKP “Toplana-Šabac” je podržala još jednu građansku inicijativu koja je u fokus postavila pitanje kvaliteta vazduha u Šapcu. U februaru 2020. godine u saradnji sa BOŠ (Beogradska otvorena škola), pokrenut je dijalog o koncentracijama PM čestica u vazduhu i poreklu emisija. Dogovorena je ugradnja malih, amaterskih uređaja za merenje koncentracija PM2,5 i PM10. Sa pet uređaja koje smo podelili na inicijalnom sastanku održanom u JKP “Toplana-Šabac” došlo se do jedanaest godinu dana kasnije, a namera je da do kraja 2021. godine bude postavljeno više od pedeset uređaja za merenje, u različitim delovima grada. Cilj nije bio da ova merenja budu konkurentna zvaničnim merenjima koje vrše državne institucije profesionalnim i preciznim uređajima, već da pokažemo da postoji problem malih ložišta, u kojima se sagoreva ugalj i ogrevno drvo ali na veoma neefikasan način i da je to dominantan izvor zagađenja vazduha. Praćenje merenih koncentracija tokom godinu dana su to i potvrdila. Dijagrami merenja koncentracija PM2,5 i PM10 su pokazali da posebno u prelaznom periodu, pre početka i na kraju grejne sezone, pikovi emisija se beleže u ranim jutarnjim satima, pre odlaska na posao i u popodnevnim i večernjim satima nakon radnog vremena.

Motivacija građana da primene mere energetske efikasnosti i da povećaju udeo obnovljive energije u svojim domaćinstvima je jedan od instrumenata “Energetske politike” koju je Skupština grada usvojila 2018. godine a revidovala i dopunila 2021. godine. Pored opredeljenja za izgradnju energetski efikasne i tehnološki pametne lokalne zajednice, ciljevi dokumenta “Energetska politika” su i razvoj lokalnog tržišta energetskih usluga, borba protiv energetskog siromaštva kao i povećanje udela obnovljive energije sa ciljem da se do 2050. godine obezbedi potpuna nezavisnost od fosilnih goriva – dekarbonizacija lokalne zajednice.

Kako bi postigli ove ciljeve i postali atraktivni za građane i investitore, doneta je odluka da od 2020. godine razvoj daljinskog grejanja bude finansiran isključivo sredstvima JKP “Toplana-Šabac” a bez bilo kakve finansijske nadoknade od budućih korisnika usluga daljinskog grejanja. Bitan instrument u realizaciji Energetske politike je i akt koji je donet 2009. godine a revidovan (izmenjen) 2021. godine, usvojen od strane Skupštine grada – Zone toplifikacije i zone gasifikacije. Ovaj akt pored mahanizma razvoja daljinskog grejanja i zamene starih i neefikasnih kotlova uvodi i obavezu lokalne zajednice da vodi Registar obnovljive energije i na indirektan način definiše održiv razvoj zone obnovljive energije.

Razvoj daljinskog grejanja promovisan je i projektom CoolHeating iz programa Horizon2020 u kome je grad Šabac učestvovao u periodu 2016 – 2018. godine. U okviru projekta razvijen je model izgradnje malih mreža daljinskog grejanja u kome se koriste obnovljivi izvori energije. Pilot projekat je finansiran sredstvima grada Šapca, UNDP i Ministarstva energetike u prigradskom naselju Letnjikovac. Rezultat pilot-projekta je zamena kotlova na lož-ulje i ugradnja kotla na drvnu sečku iz koga se greju objekti škole “Stojan Novaković”, IO Letnjikovac i Centra za stručno usavršavanje. U toku je realizacija druge faze ovog projekta i do kraja 2021. godine biće ugrađen još jedan kotao na drvnu sečku i okončana izgradnja male mreže daljinskog grejanja koja će toplotom snabdevati 8 javnih zgrada na ovoj lokaciji. Uključujući i kotlarnicu OŠ “Majur” koja je u radu od oktobra 2020. godine, JKP “Toplana-Šabac” kao operator sistema daljinskog grejanja ima tri kotlovske jedinice na biomasu ukupnog kapaciteta 1,300 kW. Model malih mreža daljinskog grejanja u kojima se koristi obnovljiva energija je strateški projekat za razvoj lokalne energetike u prigradskim i seoskima naseljima u Šapcu. Drvna sečka koja se koristi kao gorivo u ovim kotlovskim jedinicama se obezbeđuje na teritoriji grada od drveta iz sanitarne seče šuma i ogrevnog drveta.

Lokacija Letnjikovac ima posebno mesto u lokalnoj energetici. Edukativni centar na ovoj lokaciji bio bi primer dobre prakse za primenu obnovljive energije i vrlo bliskoj budućnosti primer “energetski nezavisnog ostrva”. Temelj ovom konceptu je postavljen kroz projekat CoolHeating – Horizon2020 a nadogradnja je realizovana u okviru projekta BioSol – Interreg. Jedan od ishoda projekta BioSol je osnivanje Akademije za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. U okviru Akademije biće permanentno organizovani seminari za mlade, za građane Šapca u cilju podizanja svesti o potrebi za očuvanjem životne sredine i mehanizmima i instrumentima kako ove ciljeve realizovati ali i posebni seminari za instalatere, projektante, investitore koji žele da unaprede svoja znanja iz “zelenih” tehnologija. Akademija bi trebalo da vremenom preraste u regionalni edukativni centar gde bi se izvodila teoretska i praktična obuka u okviru koje bi na raspolaganju bila i poseta postrojenjima i objektima u Šapcu na kojima su primenjene mere energetske efikasnosti i projekti obnovljive energije.

S obzirom na sve što je do sada postignuto, za očekivati je da su i dalji planovi ambiciozni?

Razvojni planovi JKP “Toplana-Šabac” su veoma ambiciozni i idu ka ispunjenju cilja zadatog u okviru “Energetske politike”. U tom smislu se planira razvoj mreže daljinskog grejanja, investicije u izgradnju i priključenje novih toplotnih izvora koji će obezbediti grejanje grada koristeći otpadnu toplotu iz tehnoloških procesa. U tom cilju urađena je preliminarna studija opravdanosti izgradnje toplotne pumpe snage 6 MW koja će obezbediti oko trećinu toplote koja se sada isporučuje gradu. Izvor toplote je otpadna voda koja se hladi nakon tretmana u postojećem postrojenju za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda (PPOV) a pre ispuštanja u reku Savu. Prosečna temperatura ove vode tokom grejne sezone iznosi 15 oC i moguće je pothladiti je dovoljno da bi se u postrojenju toplotne pumpe obezbedilo cca 25,000 MWh/godišnje toplote koja bi se distribuirala kroz postojeći sistem daljinskog grejanja. Potpuno zaokruženje ciklusa biće moguće ugradnjom fotonaponske centrale električne snage 5MW – 6MW koja će na godišnjem nivou obezbediti dovoljnu količinu električne energije koju potroše kompresori toplotne pumpe. U energetskom smislu dodatna količina energije za potrebe tehnologije PPOV dobiće se nakon okončanja poslednje faze tj. izgradnje dela postrojenja za stabilizaciju mulja sa biogasnim digestorima i gasnim motorom. Postrojenje za stabilizaciju mulja će obezbediti električnu i toplotnu energiju potrebnu za rad PPOV a stabilizovani mulj će se koristiti za kompostiranje i na kraju čista voda ispustiti u reku Savu.

Ovo je najkompleksniji, multidisciplinarni projekat ali i najbolji primer dobre prakse na temu cirkularne ekonomije, u smislu upravljanja otpadom primenom više održivih tehnologija i saradnje tri najveća komunalna preduzeća u gradu koja imaju interes da učestvuju u projektu i da dele koristi projekta.

Da li smo dovoljno glasni i vidljivi građanima Šapca, građanima Srbije, ekspertima i stručnoj javnosti ? Pored učešća na skupovima na kojima su teme životna sredina, lokalna energetika, lokalni ekonomski razvoj, potrebno je aktivnije raditi na diseminaciji rezultata koje smo postigli. Novi izazovi pred nama su otvaranje komunikacije prema građanima putem društvenih mreža i institucionalizacijom termina “otvorena vrata” u kome svaki građanim može da dobije informaciju o gore navedenim temama, pokretanje lokalnih građanskih inicijativa i podrška kolektivnim akcijama kroz razvoj modela “one-stop-shop” pri čemu bi građanima olakšali učešće u ugovaranju mera energetske efikasnosti, zajedničkoj nabavci obnovljivih goriva i pokretanja projekata primene obnovljive energije, zatim učešće u međunarodnim projektima i regionalnim projektima.

JKP “Toplana-Šabac” je jedan od osnivača Platforme za cirkularnu ekonomiju uz podršku Privredne komore Srbije a podržava i projekte u kojima je partner grad Šabac kao što su REPLACE – Horizon2020 i BioSol – Interreg.

Prepreke su nezaobilazni deo svakog razvojnog projekta, da li ste uspeli da ih sistematizujete i definišete na konstruktivan način?

Barijere identifikovane tokom realizaciji aktivnosti koje su sprovođene u cilju unapređenja energetske efikasnosti zgrada i projekata obnovljive energije mogu se grupisati na sledeći način:

Institucionalne,

Problemi u komunikaciji,

Neaktivnost lokalne zajednice.

Institucionalne barijere su izostanak šema podrške projektima unapređenja energetske efikasnosti i projektima obnovljive energije, nejasna legislativa i inertnost javnog sektora.

Šeme podrške ili ne postoje ili su konkurentne jedne drugima pa izazivaju konfuziju u procesu realizacije. Šeme podrške mogu biti pojednostavljenje procedura za implementaciju mera energetske efikasnosti i projekata obnovljive energije, povoljniji uslovi i pristup finansijskim instrumentima (niže kamatne stope, dugoročni krediti, obezbeđenje rizika za plasman kredita i slično). Ali, šeme podrške mogu biti i podsticaji kao što su poreske olakšice, sufinansiranje aktivnosti i projekata u kojima učestvuju ranjive i marginalizovane grupe kod kojih je identifikovan problem energetskog siromaštva.

Šeme podsticaja koje uključuju grantove sa bilo kog nivoa, neselektivno u odnosu na socijalni status odnosno kupovnu moć korisnika su kontraproduktivne i doprinose konfuziji prilikom donošenja odluke građana o finansiranju mera energetske efikasnosti i upotrebe obnovljive energije. Ovi modeli doprinose rastu nerealnih očekivanja da će troškove finansiranja preuzeti neko drugi, na primer država, domaći ili strani fondovi. Rezultat su manje novca za socijalne grupe kojima je pomoć zaista neophodna, usporena dinamika realizacije projektnih aktivnosti i na kraju odustajanje od projekata. Primer za konkuretne šeme finansiranja je: sufinansiranje implementacije mera i projekata u odnosu na kreditne linije komercijalnih ili razvojnih banaka.

Nejasna legislativa se odnosi na učešće javnog sektora u finansiranju projekata u vlasništvu građana, nedoslednost u usvojenim zakonskim rešenjima, primenljivost pojedinih zakonskih rešenja.

Da li je Zakon o budžetskom sistemu “Lex Specialis” u odnosu na Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, tj. da li je dozvoljeno javnim novcem sufinansirati privatno vlasništvo i na taj način povećati vrednost nekretnina u privatnom vlasništvu? Odgovor na ovo pitanje i dalje ne postoji.

Primer koji govori o nejasnom zakonskom rešenju sa aspekta implementacije mera energetske efikasnosti je i način odlučivanja o finansiranju u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama, gde postoji mehanizam majorizacije kada se odlučuje o finansiranju radova na zajedničkim delovima zgrade. Ali, u poslovnim zgradama u kojima vlasništvo nad posebnim delovima ima više vlasnika/kompanija ne postoji obaveza formiranja “stambene”/”poslovne” zajednice, pa ne postoji ni mogućnost bilo kakvog zajedničkog delovanja izuzev apsolutnog koncenzusa.

Problem u komunikaciji očigledno postoji jer se često desi da pojedine informacije ili inicijative ne stižu do svih potenijalno zainteresovanih strana. Građani su često neinformisani jer se kroz medije kojima oni pristupaju ne šire informacije o klimatskim promenama, lokalnoj energetici ili lokalnim “zelenim” akcijama. Elektronskim medijima ove informacije nisu (još uvek) dovoljno profitabilne da bi oni svoju pažnju usmerili u ovom pravcu. Nedovoljna edukacija i nedovoljna informisanost znači da građani i kada to žele nisu u stanju da donesu informisane odluke o ličnim koristima, načinu finansiranja i ukupnim efektima koje donose mere energetske efikasnosti i projekti obnovljive energije.

Do svakog građanina se može dopreti mnogo većim prisustvom u elektronskim medijima, društvenim mrežama ali i uspostavljanjem termina za razgovor u okviru institucije “otvorena vrata”, putem seminara i webinara. Posebno atraktivan model pridobijanja pažnje građana je razvoj i plasiranje mobilnih aplikacija putem kojih se dostupni podaci o PM emisijama, potrošnji energije, novostima iz oblasti primene “zelenih” tehnologija ili organizacija i poziv za učešće u kolektivnim akcijama kao što je finansiranje mera energetske efikasnosti, grupno finansiranje izgradnja malih solarnih centrala, grupna kupovina goriva (peleta), kotlova na biomasu i slično.

Kako pokrenuti lokalnu zajednicu ? Da li je u našoj svesti prisutna samocenzura ili smo suviše stidljivi ? Zašto su naša očekivanja da će pokretač bilo kakve inicijative biti neko drugi ?

Teško je naći odgovor na ova pitanja. Možda je to pitanje mentaliteta ili kulture odnosno obrazovnog sistema kroz koji smo prošli na putu ka punoletstvu. A često kočnicu predstavlja i reakcija sredine u kojoj živimo.

U svakom slučaju mapa puta do realizacije bilo koje ideje, pa i projekata na kojima počiva koncept cirkularne ekonomije, na osnovu iskustva stečenog u aktivnostima prethodno opisanim, bila bi sledeća:

Identifikovati probleme,

Osluškivati i/ili konsultovati javnost,

Doneti odluku i pokrenuti promene,

Identifikovati resurse (potencijal ušteda i potencijal obnovljivih izvora energije),

Identifikovati dostupne, održive tehnologije,

Proveriti kadrovsku raspoloživost, raspoložive instrumente i finansije, energiju građanskih inicijativa).

Postaviti ciljeve.

Izabrati ciljne grupe,

Pripremiti i pokrenuti kampanje.

Postati prepoznatljiv,

Koristiti informacione tehnologije, društvene mreže.

Kontinuirano objavljivati rezultate i držati pažnju javnosti a posebno ciljnih grupa i donosioca odluka,

Analizirati svoje aktivnosti i izabrati korektivne mere,

Proveravati odziv javnosti i postignute rezultate.