Lideri u reciklaži papira

Lideri u reciklaži papira

Jubilej 80 godina poslovanja Fabrike kartona Umka – podstrek za dalji razvoj
Fabrika kartona Umka, članica Kappa Star grupe, ove godine obeležava značajan jubilej – 80 godina postojanja. Iako osnovana daleke 1939. godine, Umka je danas moderno postrojenje za preradu otpadnog papira i lider u sektoru reciklaže u Srbiji.
Jubilej 80. godina postojanja je odličan povod za slavlje, ali i za intervju sa Milošem Ljušićem, direktorom Fabrike kartona Umka i Papirne divizije Kappa Star Group.

Ovako duga tradicija rada je sama po sebi uspeh, ali svesni smo da poslovanje reciklažne industrije u Srbiji opterećuju brojni problemi – šta je ključno za uspeh kompanije na čijem ste čelu?
Fabrika kartona Umka je dobar primer preuzeća koje reciklažom otpadnog papira i kartona ostvaruje zavidne poslovne rezultate. Posvećenost Umkinog tima, konstantna ulaganja u unapređenje tehnoloških procesa i istrajnost u širenju sakupljačke mreže, kako na teritoriji Srbije, tako i u regionu, ključni su faktori našeg uspeha.
Naš proizvod se u grupi kartona preciznije naziva hromokarton, od kog se prave komercijalne kutije. Svaki put kada kupite Jaffu, Munchmellow, Domaćicu ili neki drugi sličan proizvod, znajte da se karton od kog je napravljena kutija proizvodi u Srbiji, da dolazi iz naše fabrike, i da je proizveden od starog papira – kartona. Fabrika je do 2005. u svojoj proizvodnji koristila delimično i celulozu, a kada je izvršena zamena linije za gornji sloj kartona, Fabrika potpuno prelazi na otpadni papir kao sirovinu. Ponosni smo na činjenicu da, zahvaljujući ovoj investiciji, danas predstavljamo primer dobre ekološke prakse i da u svojoj proizvodnji više uopšte ne koristimo celulozu.
Od 2003. do danas, u fabriku smo ulozili vise od  60 miliona evra u opremu i infrastrukturu neophodnu za rast kapaciteta i poboljsanje kvaliteta.
Danas, fabrika Umka, pri trenutnoj strukturi proizvodnje, ima kapacitet od 130.000 tona, prihod od 65 miliona evra, izvozi na  30 evropskih tržišta, sa učešćem izvoza od 84%.
Međutim, mi se ovde ne zaustavljamo. Zadovoljstvo mi je da sa vama  mogu podeliti vest da smo doneli odluku da dalje investiramo u povećanje kapaciteta, širenje proizvodnog portfolia i poboljšanje kvaliteta proizvoda. Investicija vredna 40 miliona evra biće realizovana u dve faze. Prva faza iznosi 30 miliona evra  i biće  realizovana u leto 2021, a  druga faza, vredna 10 miliona  do 2025. godine.  Nakon realizacije prve faze očekujemo da ćemo dostići kapacitet  od 200.000 tona, a nakon druge faze više od 250.000 tona, uz dalje unapređenje kvaliteta i proširenje portfolia proizvoda.
Nažalost, otpadni papir, kao sirovinu, i dalje uvozimo zbog nedostatka sirovine sa domaćeg tržišta i to je svakako glavni izazov sa kojim se suočavamo u svom poslovanju.

Kako izgleda proces proizvodnje u Fabrici kartona i sa kojim se ekološkim izazovima suočavate u svom procesu?
Sama proizvodnja započinje razvlaknjivanjem starog papira u uređaju koji se naziva palper. Nakon razvlaknjivanja, različitim metodama prečišćavanja uklanjaju se zaostale nečistoće. Ove nečistoće se ugušćuju i presuju i predstavljaju tehnološki otpad naše proizvodnje. Medjutim, kako se Umka trudi da svede količinu otpada koji generiše na minimum, svake godine se radi na smanjenju količine otpada koji se generiše, otpad se presuje i time mu se povećava kalorijska vrednost što je omogućilo da se isti više ne odlaže na deponiju kao što je nekada bio slučaj, već se upućuje u cementare na insineraciju, odnosno spaljivanje, čime se dobija toplotna energija za proizvodnju cementa.
Fabrika je nekada bila veliki potrošač sveže vode i za jednu tonu kartona trošeno je 75 do 80m3 vode. Brojnim investicijama koje su realizovane u prethodnom periodu i zatvaranjem krugotoka voda, omogućeno je ponovno iskorišćenje tehnološke vode, tako da je danas potrošnja sveže vode 5 puta manja i iznosi manje od 15m3/t kartona.
Poštujući principe najbolje dostupnih tehnika (BAT), Umka se intenzivno bavi povećanjem energetske efikasnosti u svojoj proizvodnji. Osim smanjenja same potrošnje energije, time smo uticali i na smanjenje emisija u vazduh azotnih oksida, sumpora i praškastih materija. Takođe, samim tim što u proizvodnji ne koristimo celulozu, fabrika smanjuje emisiju CO2 za 2.7 kg po toni proizvedenog kartona, odnosno 350.000 kg CO2 godišnje manje emitujemo u atmosferu u odnosu na fabrike koje koriste celulozu u svojoj proizvodnji.

S obzirom na činjenicu da ste i direktor reciklažne divizije Kappa Star grupe, koju osim Fabrike kartona Umka čine i preduzeće za sakupljanje, skladištenje, transport i tretaman neopasnog otpada Papirservis FHB i Ekostar Pak, operater upravljanja ambalažnim otpadom, dobro ste upućeni u sitaciju na tržištu kada je u pitanju reciklaža i drugih vrsta ambalažnog otpada ( plastika, drvo , staklo…), kao i u problematiku koja prati razvoj sakupljanja ambalažnog otpada u Srbiji i izazove sa kojima se po tom pitanju suočavamo. U skladu sa tim recite nam kakvo je trenutno stanje na polju sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada u Srbiji ?
Srbija je 2009. donela set ekoloških zakona, čime je stvoren pravni okvir za uspostavljanje Sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Zahvaljujući primeni produžene odgovornosti proizvođača i ulaganjima privrede u razvoj infrastrukture za sakupljanje otpada, u Srbiji se danas znatan procenat neopasnog ambalažnog otpada sakuplja, odnosno reciklira. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u 2018. godini je reciklirano tj.ponovno iskorišćeno 200.000 tona ambalažnog otpada. Kappa Star grupa na polju sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada daje značajan doprinos. Papirservis FHB, kao njena članica i Umkin najznačajni dobavljač, je doprineo ovim rezultatima u velikoj meri sakupivši čak 50% od pomenutih količina.
Možemo reći da Srbija beleži dobre rezultate, uprkos nepovoljnim uslovima na tržištu, pa je tako prošle godine sakupljeno i reciklirano 45.000 tona plastične ambalaže – prvenstveno otpadne folije i PET boca.
Svakako da bi bez finansijske podrške operatera sistema bilo nemoguće postići ovakve rezultate, jer ne samo da su znatna sredstva uložena u sakupljačku opremu i podizanje kapaciteta sakupljačkih firmi, već su subvencije operatera omogućile i sakupljanje materijala koji imaju negativnu tržišnu vrednost, kao što je staklo, na primer. Srbija je za jako kratko vreme došla do nivoa sakupljanja ambalažnog stakla od preko 20.000 tona. Nažalost, nemamo raspoložive proizvodne kapacitete za preradu stakla, pa smo isto prinuđeni izvoziti u susedne zemlje.

Prethodno navedeno doprinelo je dostizanju nacionalnog cilja za ponovno iskorišćenje i reciklažu od čak 60% u 2019. godini.
Pincip produžene odgovornosti proizvođača primenjuje se u državama sa razvijenom privredom – ona učestvuje u finansiranju sakupljanja i prerade otpada koja nastaje na kraju procesa. Umesto da se otpad nastao u proizvodnji i trgovini, ili nakon korišćenja krajnjih proizvoda odlaže na deponije, obezbeđuje se njegova ponovna upotreba i podstiče kruženje materijala – to je koncept koji nazivamo kružnom ili cirkularnom ekonomijom, i koji mi u Kappa Star grupi primenjujemo.

Kakva su globalna tržišna kretanja i trendovi, kada je ambalažni otpad u pitanju? I kakve su posledice istih na sakupljanje u Srbiji?
Zbog značajnog smanjenja, sa ciljem potpune zabrane, uvoza otpadnog papira i plastike, koje su kineske vlasti donele pre 3 godine, danas na tržištu Evrope imamo čak 8 miliona tona starog papira viška, kao i stotine hiljada tona viška otpadne plastike – uglavnom folije, što je dovelo do dramatičnog pada cena ovih materijala. Na primer, u Italiji tonu starog papira mozete preuzeti za 10 EUR/t, a realni troškovi sakupljanja, prevoza, sortiranja i baliranja iznose 120 EUR/t.
Cena sakupljanja ambalažnog stakla, od restorana ili kafića, do depoa gde se sortira, pakuje u džambo džakove i priprema za otpremu iznosi preko 130 EUR/t, a cena po kojoj se prodaje fabrici u Hrvatskoj iznosi 45 EUR/t, sa uključenim prevozom do fabrike od 25 Eur/t.
Dakle, danas je na tržištu Evrope, bez subvencija, nemoguće očuvati sakupljanje otpadnog papira, stakla i folije/PET-a. Ova situacija je pokazala koliko je bila dobra odluka Države Srbije da 2009. godine uspostavi sistem putem kog privreda može da finansijski podržava i organizuje sakupljanje ambalažnog otpada.
Međutim, svesni smo da nove direktive Evropske unije i visoki ciljevi za reciklažu pred nas postavljaju dalje izazove. Od 2025. godine članice EU biće u obavezi da recikliraju 70% svog ambalažnog otpada. Biće gotovo nemoguće dostići ciljeve iz nove uredbe bez uspostavljanja sistema primarne selekcije u domaćinstvu i sekundarne separacije u regionalnim centrima. Podaci pokazuju da je stopa reciklaže komunalnog otpada u Srbiji ispod 5%, što je zabrinjavajuće. Radujemo se najavama resornog Ministarstva da će u narednom periodu fokus biti na izgradnji regionalnih centara, i spremni smo da naše znanje i iskustvo kao vodećeg reciklera u Srbiji podelimo. Nije jednostavno izvući kvalitetnu sirovinu za reciklažu iz komunalnog otpada, ali uz sinergiju svih aktera na tržištu nije nemoguće dostići u narednoj deceniji standarde Evropske unije.