Medicinski otpad možemo i moramo pravilno tretirati

Medicinski otpad možemo i moramo pravilno tretirati

U okolnostima pandemije bolesti Covid 19 i vanrednog stanja uvedenog u Srbiji, sektor upravljanja otpadom suočava se sa brojnim izazovima. To se posebno odnosi na one koji se bave prikupljanjem, zbrinjavanjem i tretmanom medicinskog otpada. O aktuelnostima u ovoj oblasti govori Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison.

Kompanija na čijem ste čelu direktno je suočena sa izazovima karakterističnim za aktuelno stanje izazvano pandemijom. U kojoj meri ste osposobljeni da se suočite sa specifičnim zadacima koji su pred vama u ovo vreme?

Remondis Medison doo je deo Nemačke kompanije REMONDIS gmbh koja se isključivo bavi poslovima zaštite životne sredine i reciklaže. Grupacija ima preko 55000 zaposlenih, 10 miliona klijenata i od poslovanja grupe benefite ima preko 30 miliona ljudi. U Srbiji smo specijalizovani u poslovima zbrinjavanja medicinskog i farmaceutskog otpada. Posedujemo 3 velika postrojenja za tretman – dva za infektivni otpad i jedan za farmaceutski. Postrojenja su u skladu sa najboljim preporučenim tehnikama, a postrojenje za tretman farmaceutskog otpada je jedinstveno u Srbiji. Locirani smo u Zrenjaninu, u industrijskoj zoni koja je u skladu sa svim urbanističkim planovima sa dva pristupna puta, dok je sama lokacija postrojenja obezbeđena, bez pristupa neovlašćenim licima. Posedujemo flotu specijalizovanih vozila, koja su opremljena u skladu sa zakonom, dok su vozači sa položenim ADR ispitom i obučeni kako se pravilno rukuje opasnim otpadom.

Kakva je trenutno situacija na tržištu medicinskog i farmaceutskog otpada, u poređenju sa dešavanjima u ovoj oblasti u Evropi?

Tržište u Srbiji je prilično stabilno, najveći operater za tretman infektivnog otpada je sama država, gde su naveći zdravstveni centri ujedno i operateri za tretman otpada. Postojeći kapaciteti su dovoljni i po procenama su oko dva do tri puta veći nego što se generiše medicinskog otpada, te i sa pojavom pandemije mogu da sa lakoćom da pokriju povećanje produkcije otpada. Iskustva u poslovanju na drugim tržištima govore da se beleži rast proizvodnje medicinskog otpada, posebno u razvijenim zemljama. Za sada beležimo pad u poslovanju, što je prilično teško objasniti rukovodstvu u Nemačkoj, jer se kod njih beleži rast. Jedan deo klijenata posebno male ordinacije, je izgubio dobar deo prihoda kada su nastupile mere, dok je jedan deo samo iskoristio nastalu situaciju.
Nemam tačne podatke da li se u zdravstvenim centrima povećala količina medicinskog otpada. Na našu žalost, veliki broj privatnih ordinacija je otkazao naše usluge sa obrazloženjem smanjenja obima posla. Generalno, sistem zbrinjavanja infektivnog otpada funkcioniše, mada je naše mišljenje da se ne bi trebalo dozvoliti unošenje opasnog otpada nastalog van zdravstvenih ustanova u same zdravstvene ustanove, i time dodatno ugroziti zdravlje zaposlenih i pacijenata, posebno u vremenu pandemije, gde se svaka greška skupo plaća. Sav otpad nastao u ustanovama koje nemaju rešeno pitanje tretmana, mora biti usmeren ka postrojenjima specijalizovanim za tretman istog i time drastično smanjiti pritisak na zdravstvene ustanove.

Gde i kako bi država mogla da olakša vaše poslovanje u aktuelnim okolnostima?

Država definitivno može da pomogne u vidu uticaja kroz sve činioce u lancu kontrole i nadzora, prvenstveno savetodavno, da se skrene pažnja na štetu koju može da izazove nebezbedno upravljanje medicinskim otpadom, te da celokupni trud države i građana može itekako osetiti udarac ako dozvolimo da se pandemija nekontrolisano širi tako što će otpad završavati po kontejnerima, po ulicama, na deponijama, bez adekvatnog tretmana.

Da li ste pojačali ili uveli dodatne mere bezbednosti u svakodnevnom obavljanju poslova, s obzirom na okolnosti?

Kompanija radi u skladu sa svim zakonima i preporukama kao što smo i do sad radili, pojačali smo korišćenje zaštitne opreme, koriste se maske sa odvojenim filterima, viziri, specijalna odela i rukavice, vozila se dezinfikuji tri puta dnevno, radni prostori, postrojenja i krug minimum dva puta dnevno. Otpad se prilikom ulaska u krug prvo dezinfikuje, zajedno sa primarnom i sekundarnom ambalažom, tek nakon toga se pristupa manipulaciji i tretmanu. Zabranjen je ulazak svim licima koje nisu ovlašćena da budu u krugu.

Karakteristika naše svakodnevice je generisanje potencijalno kontaminiranog i opasnog medicinskog otpada u domaćinstvima, pošto svi koriste zaštitne maske i rukavice. Šta bi, po vašem mišljenju, trebalo učiniti da se ovakav otpad bezbedno prikupi i tretira?

Naša preporuka je da se lokalne samouprave angažuju na pronalaženju mesta za kolektovanje gde bi građani imali opciju da donesu i predaju upotrebljenje maske i rukavice, a nakon toga da se angažuju specijalizovane kompanije za preuzimanje i tretman istih. Jednostavno, uticati i dati mogućnost odgovornim građanima da imaju mesto za odlaganje, i time doprinesu sprečavanju širenja pandemije. Isto važi i za industriju, svaka odgovorna kompanija bi trebalo da obezbedi mesto za odlaganje upotrebljene zaštitne opreme i da je kao takvu preda na bezbedan tretman. Do sada smo imali par upita i mogu da pohvalim par kompanija koje su u startu širenja pandemije preuzele sve potrebne radnje kako bi smanjile rizik po svoje zaposlene i opšte građanstvo. Na žalost, mogu se nabrojati na prste jedne ruke, ali opet su doprinele bar malo u sprečavanju širenja pandemije.

Sada već veliki broj građana boravi u privremenim bolnicama u sajamskim i sportskim halama, stvarajući otpad koji je, bez ikakve sumnje, kontaminiran?

Privremene bolnice ili centri su definitivno najrizičniji jer se kod njihovih pacijenata potvrdilo prisustvo COVID-19. Kao takve moraju upravljati otpadom sa posebnim oprezom, odrediti primarne pozicije za odlaganje, napraviti kolektorsko mesto sa obeleženom žutom sekundarnom ambalažom, nedostupno neovlašćenim licima, obeležiti otpad i predati ga na bezbedan tretman, naravno uz maksimalni oprez prilikom transporta i manipulacije. U takvim centrima opasan otpad nisu samo maske, rukavice i medicinski materijal, nego je sve što je došlo u kontakt sa pacijentima – plahte, jednokratni pribor za ručavanje, ostaci hrane, posude… Mi smo do sada imali upit od strane jednog centra i što se nas tiče u tom centru je sve u na najvišem nivou zaštite.

Kako komentarišete preporuke koje je Svetska asocijacija za upravljanje čvrstim otpadom (ISWA) dala u vezi sa prikupljanjem i tretmanom potencijalno opasnog otpada na deponije?

Moj komentar je apsolutno negativan. Preporuka jedne takve asociajcije ne bi smela da ide u pravcu odlaganja opasnog otpada bez ikakvog tretmana. Jednostavno, tako nešto je nedopustivo za zamlje Afrike a kamoli za zemlje u srcu Evrope.

1 Comment

Comments are closed.