Neophodno je promeniti odnos prema javnim komunalnim preduzećima

Neophodno je promeniti odnos prema javnim komunalnim preduzećima

Intervju sa Duškom Sekulićem, v.d. direktorom JKP Čistoća Sombor

Kakva je tehnička i kadrovska opremljenost JKP Čistoća u Somboru?

JKP „ Čistoća“ poseduje dovoljan broj specijalnih komunalnih vozila za obavljanje delatnosti, međutim problem, kao i drugim JKP je njihova starost. Na primer 20 vozila koja se koriste za transport otpada i druge poslove iz ove delatnosti su prosečne starost oko 18,7 godina, što skoro tri puta prevazilazi eksplatacioni vek upotrebe. Ovakvo stanje je neposredni rezultat „administrativnog“, a ne ekonomskog formiranja cene usluge, jer sadašnja ne ostavlja prostora za plansku amortizaciju. Pogrešno je na žalost shvatanje se ovakvom politikom prema javnim komunalnim preduzećima, koja se bave dlatnošću upravljanja, otpada mogu očekivati značajni pomaci u zaštiti i očuvanju životne sredine. Zakon o komunalnim preduzećima jasno navodi načelo pristupačnost cene usluge i ona u Srbiji iznosi 0,66 % prosečnih neto primanja, što je najniže u regionu. Dakle prostora ima samo je potrebno malo dobre volje da bi se komunalni sektor donekle tehnički oporavio. U ovakvoj situaciji neprimereno je poređenje sa zemljama EU.

Što se tiče kadrova, teško je naći zajednički imenitelj između potreba struke i zahteva koji se pred javni sektor postavljaju. Situacija u svim JKP je slična, pa se tako ni somborska „Čistoća“ ne razlikuje od ostalih. Neophodno je uspostaviti ravnotežu između proizvodnih (operativnih) i administrativnih radnika, pri čemu se imperativno moraju zadovoljiti nepotrebno nametnute obaveze oko limitiranog broja zaposlenih i mase zarada. Ovakvo rešenje svakako je u predhodnom periodu bilo kočnica razvoja ove zaista važne delatnosti i na neki način uticala na ozbiljan odliv radnika pojedinih specijalnosti (vozači motornih vozila). Razlog odlaska je najčešće materijalne prirode, jer zarade od 2012. godine uz minimalne korekcije nisu menjane.

Kakvi su statistički pokazatelji vašeg poslovanja?

Usluge upravljanja komunalnim otpadom obuhvata sve korisnike u gradu i naseljenim mestima, a ukupan broj aktivnih korisnika( domacinstva u objektima individualnog i kolektivnog stanovanja) na kraju 2018. godine iznosio je 27.406, odnosno u gradu Somboru je 15.900, dok je u naseljenim mestima 11.506 korisnika. Usluga se obavlja i za 273 privredna subjekata kao i 1.133 preduzetnika (zanatski i ugostiteljski lokali i mala privreda).

Broj aktivnih domaćinstava je promenljiv, imajući u vidu konstantan pad broja stanovnika, te je po toj osnovi zadnjih godina prestala usluga kod 2.287 domaćinstva (prazne kuće i stanovi).

Tarifni sistem pri obračunu usluge upravljanja otpadom u Somboru je po kvadratnom metru stambene površine, a u naseljenim mestima po članu domaćinstva. Za naplatu kod privrednih subjekata osnovica je kvadratni metar poslovne površine, dok su lokali male privrede razvrstani u četiri grupe delatnosti sa različitom mesečnom cenom.

Naplata usluga upravljanja otpadom za stanovništvo lokale i privredu u poslednjih nekoliko godina je konstantna, a procentualno za 2018 godinu iznosi 98%.

Količina odloženog otpada na gradsku deponiju „Rančevo“ za 2018. godinu iznosi 41.580 t od toga komunalnog oko 27.000, a neopasnog industrijskog i inertnog otpada oko 14.500 tona. Navedena težina je na bazi procene jer deponija ne poseduje kolsku vagu, tako da se proračun vrši na osnovu specifične težine i zapremine tovarnog sanduka transportnih vozila.

Problemi koji prate obavljanje ove delatnosti su nedostatak dovoljnog i adekvatnog broja posuda (kante za individualni tip i kontejneri 1,1 m³ za kolektivni tip stanovanja) za privremeno odlaganje komunalnog otpada kod korisnika. Naime, bez obzira što je u Zakonu i Gradskoj Odluci navedeno da korisnici usluga moraju selektovati otpad na izvoru njegovog nastajanja, to nije moguće jer ne postoji potrebna infrastruktura da bi se ova odredba primenila u praksi. Nadležnost je jasna, međutim direktna odgovornost, način sprovođenja i druge okolnosti nisu precizirane, tako da je primarna selekcija, bar do sada „realizovana samo u pokušaju“, a oko 2% izdvojenih sekundarnih sirovina se ne može smatrati uspehom.

U kakvom je stanju deponija Rančevo, dokle se stiglo sa formiranjem regionalne deponije?

Kada se spomene deponija, uglavnom se stvara slika nečeg ružnog, nehigijenskog i opterećujućeg za upravljača, a to su najčešće JKP. Sve dok ovakvo shvatanje bude prisutno, teško da možemo govoriti o napretka. Deponije bi trebale predstavljati kapitalne komunalne objekte, međutim retke su lokalne samouprave u kojima je takav stav i opredeljenje prihvaćeno kao realnost.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine do 2016. godine u Srbiji je registrovano preko 170 nesanitarne deponija – smetlišta, a na teritorijama lokalnih samouprava se nalazi 2170 divljih deponija uz napomenu da veći broj opština nije dostavilo podatke o stanju na njihovoj teritoriji.

Ono što Sombor izdvaja od ostalih opština i gradova jeste da je urađen i prihvaćen Plan prilagođavanja nesanitarne deponije „Rančevo“ i da je precizno izvršena evidencija divljih deponija na celokupnoj teritoriji lokalne samouprave. Takođe svake se godine sredstvima budžeta Grada finansira sanacija manjih divljih deponija u poljoprivrednom pojasu i sprovodi akcija „mesec čistoće“ radi sakupljanja kabastog otpada, a radovi poveravaju JKP „Čistoći“.

Formiran je region za upravljanje otpadom koji obuhvata Grad Sombor i opštine Apatin, Odžake i Kulu iz Zapadnobačkog upravnog okruga i opštinu Bač iz Južnobačkog upravnog okruga. Namera Grada je da u saradnji sa navedenim opštinama, APV, Vladom Srbije i sredstvima EU, uspostavi regionalni centar za upravljanje otpadom, koji bi se po tehnologiji razlikovao od dosadašnje prakse ostalih sanitarnih deponija u Srbiji, na kojima se prihvaćeni otpad „sahranjuje“ i na taj način rešava problem otpada i deponovanja.

Koliko su realno sprovodivi zakoni, podzakonski akti i gradski propisi vezani za upravljanje otpadom, u vašoj svakodnevnoj praksi?

Delatnost upravljanja otpadom, prema Odluci Skupštine Grada Sombora, obavlja JKP „Čistoća“ i direktno je determinisana odredbama Zakona o upravljanju otpadom podzakonskim akatima koji iz njega proizilaze i Odlukom o održavanju čistoće na teritoriji Grada Sombora. JKP u okvirima ove delatnosti sakuplja, transportuje i trajno odlaže generisani otpad na gradsku deponiju „Rančevo“ kojom po Odluci Grada samostalno upravlja. Pored navedenog obavlja se selekcija ambalažnog i reciklažnog otpada sakupljenog od korisnika usluga u Gradskom reciklažnom centru.

Odredbe Zakona se u praksi rada JKP i obaveze koje iz njega proizilaze se striktno poštuju u obimu i zadatim rokovima. U preduzeću su izrađeni svi normativno pravni akti koji prate poslovanje u opštem smislu, dok je u stručnom izrađen i odobren Plan prilagođavanja nesanitarne deponije, Plan upravljanja otpadom, Plan upravljanja ambalažnim otpadom, program održavanja površina javne namene i drugi dokumenti koji direktno ili indirektno utiču na kvalitet i efikasnost obavljanja ove delatnosti. Takođe se redovno obavlja merenje količine generisanog komunalnog otpada i utvrđivanje njegovog morfološkog sastava, a na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima od 2018. godine otpočelo je anketiranje korisnika o zadovoljstvu obavljanja usluga.

Svake godine se Agenciji za zaštitu životne sredine dostavljaju zbirni podaci na propisanim obrascima o generisanom i odloženom otpadu i komunalnoj infrastrukturi, kojom JKP upravlja ili se koristi. Jednom rečju, u potpunosti se poštuju i sprovode propisi iz akutelnih Zakona Republike Srbije koji se odnose na poslovanje JKP.

Sprovodivost zakona i propisa iz domena nadležnosti lokalne samouprave i drugih subjekata sistema se ne mogu komentarisati, jer na njih JKP ne može uticati, međutim u određenoj meri svakako da imaju uglavnom negativan uticaj na rad i poslovanje.

– Šta je potrebno da se učini da bi se stanje popravilo, postoje li ikakve incijative i ideje?

U opštem smislu, neophodno je promeniti odnos prema javnim komunalnim preduzećima, kako u jedinicama lokalne samouprave, tako i na nivou države, a posebno onima koja obavljaju delatnosti od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica.

Načelno ova preduzeća nemaju direktnih zahvatanja iz budžeta lokalnih samouprava ili Republike, pa otuda i čudi preterano administriranje oko poslovanja.

Ono što bi trebalo rešiti jeste jedinstveni tarifni sistem i ujednačeni kriterijumi u ocenjivanju kvaliteta obavljanja delatnosti, čime bi se izbega prevelik raspon cena u pojedinim komunalnim preduzećima i opšte šarenilo jedinica mere kojima se izražava cena usluge. Napominjem da je cena usluge koju JKP „Čistoća“ naplaćuje od korisnika usluga niža od proseka sličnih preduzeća u Republici Srbiji.

Naravno, jedan od ključnih uslova dobrog funkcionisanja JKP, porazumeva da cena usluge bude približno ekonomska, koja će uvažiti sve neophodne troškove rada i dati prostora za amortizaciju sredstava i unapređenje procesa rada.

Zakonima su uređene nadležnosti jedinica lokalne samouprave, međutim u velikom broju opština nema finansijskih mogućnosti za zadovoljenje ni osnovnih zahteva. U takvim situacijama JKP kojima je poverena delatnost upravljanja otpadom, često mora angažovati sopstvena sredstva za nabavku neophodnih vozila, popravku infrastrukture i druge slične radove i nabavke. Takvih iskustava bilo je i u Somboru.

Neophodno bi bilo sa više pažnje pristupiti sakupljanju i tretmanu posebnih tokova otpada (optpadna ulja, baterije i akumulatori, otpadna vozila, pneumatici, električni i elektronski otpad, azbest, medicinski i infektivni otpad i dr). Ova problematika u većini lokalnih samouprava nije adekvatno rešena, a takođe ni u Somboru. Pokušaćemo da u saradnji sa Gradom obuhvatimo sakupljanje, privremeno skladištenje i predaju ovlašćenom recikleru svih vrsta posebnih tokova. Navedene materije imaju najvećeg i najdirektnijeg uticaja na zagađenje životne sredine, međutim nadležnost za upravljanje ovim tokovima nije na JKP-u.

Često smo kao preduzeće, ali i preko svog poslovnog udruženja KOMDEL pokušavali da promenimo određene članove zakona i propisa, međutim takvi pokušaji su prolazili sa više ili uglavnom manje uspeha. Nije bilo razumevanja da se produži rok zastare računa koji se ispostavljaju korisnicima usluga. Često je sama procedura skuplja od naplate potraživanja, što ovaj postupak čini bespredmetnim. Takođe inicijativa da se PDV plaća na naplaćenu, a ne fakturisanu vrednost nije naišao na razjmevanje i sada nanosi značajnu štetu JKP-u.