Odgovorno upravljanje otpadom – put ka cirkularnoj ekonomiji

Odgovorno upravljanje otpadom – put ka cirkularnoj ekonomiji

Intervju sa dr Goranom Vujićem, redovnim profesorom Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštitu na radu

Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u upravljanju otpadom u našoj zemlji, kroz prizmu napora da se makar približimo cirkularnoj ekonomiji?

Upravljanje otpadom u Srbiji je karakteristično za zemlju koja se nalazi u razvoju, ili tranziciji, kao se moderno govori. Još sredinom prošlog veka američki ekonomista Kuznets (Understanding Kuznets Curve (thoughtco.com) (iako za uši građana u Srbiji lepše zvuči kad ne pomenem da je američki) je definisao odnos društva prema problemima životne sredine. U svom radu koji i dan danas ima potporu u naučnim radovima o kojima smo i mi pisali, je da odnos prema životnoj sredini zavisi od vsine BNP po stanovniku. U periodu razvoja kad BNP ima malu vrednost, društvo nije spremno niti oseća probleme životne sredine kao važne. U trenutku kada visina BNP dostigne određenu tačku, stvaraju se uslovi da se problemi životne sredine rešavaju. Srbija se upravo nalazi u toj tački i ponašanje Vlade (ne ulazim u politička razmatranja) je u potpunosti u skladu sa ovim istraživanjama. U trenutku kada je potrebno obezbediti rast, radna mesta, razvoj industrije, nije moguće voditi računa o zaštiti životne sredine. U ovom trenutku se nalazimo na prekretnici, kada nastavak rasta po principima linearne ekonomije može dovesti do posledica koje će teško i skupo biti rešene. To je primer zemalja kao sto su Indija, Kina i neke manje zemlje slične Srbiji.

U ovom kontekstu treba sagledavati i principe upravljanja otpadom. Srbija trenutno ima 12 sanitarnih deponija, i sa pokretanjem Beograda oko 50% otpada u Srbiji se zbrinjava na sanitarno zadovoljavajući način. Procenat reciklaže zajedno sa neformalnim sektorom dolazi do 10%, počeci odvojenog sakupljanja se formiraju u nekoliko gradova, što je preduslov za povećanje stepena reciklaže. Treba napomenuti da će sa početkom sledeće godine, kada počne da radi WTE objekat na Vinči, Srbija biti jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi sa tim postrojenjem. Specijalni tokovi otpada su rešeni na zadovoljavajući način, gume, elektronski otpad, pa i ambalažni otpad sa posebnim sistemom kolektivnih operatera i produžene odgovornosti proizvođača rešavaju na krajnje korektan način.

Smatrate da ima mesta optimizmu?

Svedoci smo da se ipak 50% našeg otpada deponuje na neodgovarajući način, što uzrokuje pojavu požara i povećanje zagađenja u okolini većine gradova u Srbiji. Shodno prethodnom moramo biti svesni da upravljanje otpadom košta i da ako želimo da se otpadom bavimo na odgovarajući način – za to moramo biti spremni i da platimo. Cena koju sada građani Novog Sada plaćaju za otpad nije dovoljna da pokrije troškove savremenog upravljanja otpadom. Građani Evrope po kući godišnje plaćaju 240 evra, a mi 40 evra. Moramo biti spremni da izdvojimo više novaca ako želimo da imamo zdravu životnu sredinu. Pitanje otpada nije samo ekonomsko i komunalno pitanje, već i civilizacijsko. Mi trenutno upravljamo otpadom kao što su nam stari Rimljani ostavili, a to je da skupimo otpad I bacimo ga na kraj grada u rupu. Moramo iskoračiti taj civilizacijski korak i preći na savremene načine upravljanja otpadom, za šta je potrebno ne samo novaca već i podrška u svim nivoima društva, a posebno od nas građana koji taj otpad generišemo.

Koliko je u tom cilju značajna podrška vaninstitucionalnih organizacija, kao što je Centar izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene?

Asocijacija za upravljanje čvrstim otpadom (SeSWA), kao implementator CCAC mreže gradova za regione Jugoistočne Evrope (JIE), Bliskog istoka i Centralne Azije (MECA), uz podršku Agencije za zaštitu životne sredine (USEPA), Koalicije za klimu i čist vazduh (CCAC) i Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ), pokreće Centar izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene za regione JIE i MECA, sa ciljem pružanja podrške vladama, gradovima, institucijama, profesionalcima i kompanijama pri suočavanju sa izazovima održivog razvoja i klimatskim promenama, kao i iznalaženju praktičnih efikasnih rešenja. Centar okuplja donosioce odluka, tehničke eksperte, akademske predstavnike i profesionalne mreže kako bi osigurao razmenu “know how“.

Velika je greška prekopirati rešenja ili zakone EU sa nadom da će to rešiti problem, rešenje je u postupnoj primeni, sagledavajući sve okolnosti koje utiču na upravljanje otpadom u Srbiji. Primena cirkularne ekonomije, ali na način koji odgovara Srbiji je sigurno rešenje, i Centar je upravo tu da našem društvu ponudi najbolja rešenja. Iz tog razloga smo pomogli izgradnju kompostilišta u Novom Sadu – studija je izrađena zajedno sa EPA, a Giz je zajedno sa gradom finansirao izgradnju. To je samo 5% zelenog otpada koji se kompostira i ne ide na deponiju, ali naše mišljenje je da je to velikih 5%, jer niti u jednom segmentu života ne može se krenuti sa 90% već se sistem mora graditi korak po korak. Već sada se radi na povećanju kapaciteta kompostilišta i to će već sledeće godine doneti puno veće brojeve.

Puno projekata smo započeli i veoma smo srećni što se mnogi i realizuju i nadamo se da će se tako nastaviti, jer ne smemo doživeti sudbinu ostalih zemalja koje su primenom linearne ekonomije devastirale životnu sredinu i sad je teško ili čak nisu u mogućnosti da je revitalizuju. Ostvarenje naše misije ne zavisi od nas, već od svih činilaca društva i siguran sam da ćemo zajednički uspeti da napravimo bolju sredinu za našu zemlju.

Dr Goran Vujić je zaposlen kao redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu. Njegovo istraživanje obuhvata cirkularnu ekonomiju, upravljanje otpadom, održivi razvoj, analizu i tretman otpada, metode višekriterijumskog odlučivanja, razvoj sistema upravljanja otpadom, procenu uticaja itd. Na polju naučno-istraživačkog i stručnog rada Goran Vujić je postigao izuzetne rezultate u kompleksnoj i specifičnoj užoj naučnoj oblasti istraživanja inženjerstva zaštite životne sredine. Kao autor i koautor, objavio je više od 80 naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima i konferencijama. Takođe, Goran Vujić je učestvovao u nekoliko međunarodnih i nacionalnih projekata kao što su TEMPUS, IPA, ERASMUS+, INTERREG i mnogim nacionalnim naučnim projektima koje finansiraju nacionalne, regionalne i lokalne vlasti. U prethodnom profesionalnom radu bio je angažovan na više od 40 nacionalnih i međunarodnih projekata u oblasti upravljanja otpadom, uključujući konsultacije kao kratkoročni stručnjak za upravljanje otpadom sa GIZ, CCEC, SCS, US EPA itd. Dr Goran Vujić je Izvršni direktor Asocijacije za upravljanje čvrstim optadom u Srbiji, a od 2019. godine je i direktor Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene d.o.o.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *