Pravom protiv zagađenja

Pravom protiv zagađenja

Mirko Popović, programski direktor RERI – Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu,  bavi se zaštitom životne sredine i analizom javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, energetske i klimatske politike, transparentnošću i odgovornošću javnih institucija i javne uprave

Kako izgleda u nevladinom sektoru pravom i pravnim sredstvima boriti se za  javni interes?

Kroz 15 godina rada u civilnom društvu na poslovima usvajanja pravnih tekovina Evropske unije i standarda zaštite životne sredine i vladavine prava prepoznao sam nedostatak odgovornosti prema proklamovanim ciljevima javnih politika, odsustvo prakse polaganja računa za ishode javno-političkih akcija i koruptivne prakse koje onemogućavaju primenu propisa u oblasti zaštite životne sredine. Loša primena propisa koji su usvojeni u procesu pristupanja EU, zloupotreba javnih ovlašćenja i nečinjenje kao uobičajena praksa, doveli su do zagađenja i korupcije pandemijskih razmera. Korupcija i neodgovornost tako su, posle 15 godina procesa evropskih integracija, postali ključni izvori zagađenja životne sredine. Zbog toga smatram da vazduh, vode i prirodne resurse ne zagađuju i uništavaju emisije zagađujućih materija, već upravo korupcija i neodgovornost. Od 2017. godine pridružio sam se grupi advokata koji su napustili korporativnu advokaturu sa namerom da se pravnim sredstvima bore protiv korupcije i zagađivanja životne sredine. Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv advokata Jovana Rajića da znanja i iskustvo rada u civilnom sektoru udružim sa pravnom strukom. Tako je nastao Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, poznatiji po skraćenici RERI.

RERI je udruženje koje se pravnim sredstvima bori za unapređenje i zaštitu životne sredine, održivo upravljanje prirodnim resursima i doslednu primenu propisa. U RERI-ju verujemo da se ne mogu praviti kompromisi u primeni propisa u oblasti zaštite životne sredine i da političkoj volji, ili je tačnije reći samovolji, nema mesta u javnoj upravi. Politička volja nedvosmisleno je iskazana i potvrđena odlukom društva i svih relevantnih političkih aktera da svoju budućnost tražimo u okviru Evropske unije. Da je tako potvrđuje činjenica da su evroskeptici politički marginalizovani. Mi u RERI-ju nismo euro-fantasti, mi samo čitamo propise i strategije i smatramo da se ono što je usvojeno i napisano ima dosledno primenjivati. Vladavinu prava posmatramo kao suštinski temelj za primenu javnih politika u oblasti životne sredine, a demokratsko društvo kao jedini društveni okvir u kome vladavina prava može da opstane. Dok se neko ne doseti boljeg rešenja. Rešenja koja promovišu i primenjuju iliberalni režimi u Srbiji, našem susedstvu i Jugoistočnoj Evropi svakako ne spadaju u dobra rešenja. Odgovornost i polaganje računa građanima za ishode javnih politika trebalo bi da bude suštinska karakteristika upravljanja sistemom zaštite životne sredine. Zbog toga RERI delovanje javnih vlasti izlaže pravnoj i društvenoj odgovornosti. Svesni smo da živimo u zarobljenoj državi i da su institucije otete građanima. E, upravo zbog toga ne pristajemo da uzurpatorima institucije prepustimo bez borbe.

RERI funkcioniše pod sloganom tvoje pravo – tvoja životna sredina, podsećajući da očuvana i zdrava životna sredina nije ideal već naše Ustavom garantovano pravo. Ustav i zakone ne vidimo kao maglovitu imaginaciju, već kao dostupna sredstva za ostvarivanja prava građana. Međutim, u zarobljenim društvima stvari ne funkcionišu same od sebe. Ako pravo ne tražimo i ako se aktivno ne suprotstavljamo zloupotrebama javnih ovlašćenja, ne možemo da očekujemo da će oni koji su državu zarobili prepustiti svoj plen slobodnim građanima.

U našoj javnosti u velioj meri je uvreženo mišljenje da imamo dobre zakone, a da je problem u njihovoj primeni?

Zaključak da imamo dobre zakone, samo ih ne primenjujemo, nije u potpunosti tačan. Mi u Srbiji nemamo dobre zakone. Upravo zbog toga jer nemamo uređene pravne mehanizme za pozivanje na odgovornost zbog nečinjenja u oblasti zaštite životne sredine. Ako imamo dobre zakone kako je onda moguće da niko nije pred zakonom odgovarao za činjenicu da Strategija zaštite vazduha nije usvojena, a zagađenje vazduha poslednjih godina obara rekorde? Usvajanje Strategije je bila zakonska obaveza, a ne mogućnost. Kako je moguće da posle pet godina primene Plana kvaliteta vazduha u Beogradu i dalje zagađen vazduh ubija? Ko je odgovoran? Nemamo dobre zakone jer je u Srbiji moguće dobiti građevinsku dozvolu za izgradnju fabrike koja će proizvoditi 13 miliona pneumatika godišnje, a tek nakon toga pristupiti izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ne, nemamo dobre zakone, jer u Srbiji možete da izgradite malu hidroelektranu bez građevinske dozvole, i bez uslova Zavoda za zaštitu prirode, a potom da legalizujete objekat i još iz budžeta dobijete podsticajna sredstva.  Potrebno je da se suočimo sa ovim problemom i prestanemo da ponavljamo da imamo dobre zakone.

Izmena zakona ili donošenje novih, uspostavljanje efikasnog sistema koji će, prateći zakonsku regulativu, doneti konkretan boljitak u zaštiti životne sredine, deluje kao proces koji će dugo da traje?

M u RERI-ju smatramo da nemamo vremena za čekanje. Koristimo sva dostupna pravna sredstva da odgovorne pojedince, bilo da se radi o javnim funkcionerima, službenicima javne uprave ili investitorima, izložimo pravnoj odgovornosti. Smatramo da popravljanje zakona počinje tako što ćemo najpre iskoristiti i ojačati dostupne pravne institute i procedure za transparentno donošenje odluka i učešće javnosti u pripremi i sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine. Tako stvaramo ambijent u kome pravo na očuvanu i zdravu životnu sredinu postaje naše pravo, i u kome prirodni resursi i javni prostori nisu predizborna igrališta već pripadaju građanima.

Zakoni nam nisu dobri, mogu da budu mnogo bolji, ali nam to ne vezuje ruke. Ruke nam vezuje pristajanje na nečinjenje.

Ako je javni interes – interes svih nas, nisu li institucije sistema u prvom redu pozvane da štite taj javni interes?

Jedna od oblasti u kojoj je RERI posebno aktivna jeste zagovaranje aktivne legitimacije civilnog društva u zaštiti javnog interesa. Šta to zapravo znači? Reke, šume, zaštićena prirodna dobra, parkovi i javni prostori u javna dobra koja država ne štiti. U okolnostima postojanja pravne države upravo bi organi javnih vlasti štitili javni interes i javna dobra. Ali to se u praksi ne događa. Pa ko onda štiti javni interes? Upravo na ovom polju RERI insistira na doslednoj primeni usvojenih međunarodnih standarda koji garantuju udruženjima pravo da pred sudovima i organima javnih vlasti preispituju odluke istih tih organa i obezbeđuju zaštitu javnog interesa. Aktivna legitimacija znači da udruženja koja se bave zaštitom životne sredine mogu pokrenuti postupak za poništavanje nezakonito izdatih građevinskih dozvola i drugih upravnih akata čije je ishodovanje praćeno kršenjem propisa, a da pri tome ne moraju da dokazuju pravni interes. Jer im taj interes priznaju važeći propisi. Da, ipak imamo neke propise koji mogu da se iskoriste u zaštiti životne sredine. E, tu dolazimo do problema u praksi. Iako zakon obezbeđuje udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine pravo stranke u postupku to pravo poništava loša praksa i kolizija pravnih normi. Nailazimo na zid ćutanja u javnoj upravi, odbijanje i pravne i adminstrativne akrobacija čiji je cilj da nam se onemogući pristup pravdi. Međutim, zid puca. Odluka Upravnog suda da prizna aktivnu legitimaciju RERI-ju u postupku poništavanja građevinske dozvole za pripremne radove na izgradnji žičare Ušće-Kalemegdan, u narodu poznatije kao gondola, jeste jedan od primera dobre sudske prakse. Odluka o poništavanju dozvole nije konačna, ali je priznanje prava RERI-ju da, kao stranka u postupku, pokrene upravni spor, primer dobre prakse koji će poslužiti za dalje jačanje uloge civilnog društva u zaštiti javnih interesa. Ovaj primer nije usamljen i RERI je u nekoliko drugih slučajeva uspeo da stekne pravo stranke u postupku. Za sada je najteže ubediti Ministarstvo građevinarstva da pažljivo pročita Zakon o opštem upravnom postupku i počne da postupa u skladu sa zakonom.

Često slušamo ocene kako smo u mnogim oblastima lideri u regionu i među najuspešnijima u Evropi. Kada je u pitanju energetika, posebno termoelektrane i njihov uticaj na životnu sredinu, negativna liderska pozicija se ređe pominje?

RERI zagovara energetsku tranziciju i održivo korišćenje energije. Energetska tranzicija predstavlja društvenu transformaciju i sprovođenje globalnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena. Energetska tranzicija podrazumeva i prestanak upotrebe uglja u proizvodnji električne energije i gašenje termoelektrana koje su najveći zagađivači u Evropi. Pored toga što su najveći emiteri ugljen dioksida, termoelektrane su fabrike sumpor dioksida, gasa koji je izuzetno štetan i agresivan. Ovu tvrdnju nedavno je potvrdio i odlikovani doktor Branislav Nestorović. A termoelektrane godišnje emituju oko 300 hiljada tona sumpor dioksida, što je 6 puta više nego što je dozvoljeno. Srbija je izradila Nacionalni plan za smanjenje emisija zagađujućih materija iz starih termoelektrana (NERP) i usvojila uredbu koja utvrđuje primenu ovog plana od 1. januara 2018. godine. Tim planom ukupne godišnje emisije sumpor dioksida ograničene su na 54 hiljade tona godišnje. A potom je iz dimnjaka EPS-ovih elektrana ispušteno oko 600 hiljada tona u prethodne dve godine, za 2020. još uvek nemamo podatke ali nemamo ni razlog da poverujemo da je situacija drugačija. U ovom slučaju govorimo o situaciji da imamo propise ali ih država ne poštuje. I, evo već dve godine niko za to ne odgovara. Vlada Srbije je u januaru 2020. godine izvela neodgovornu akciju koja se može okarakterisati kao politički avanturizam i školski primer neodgovornosti, te je, dve godine nakon početka primene, usvojila NERP!? Hej, dve godine nakon što je ista ta Vlada uredbom utvrdila primenu plana od 1. januara 2018. godine. RERI već dve godine posvećeno radi na tome da obezbedi doslednu primenu propisa koji ograničavaju emisije sumpor dioksida iz termoelektrana. Za sada smo, zajedno sa partnerima iz zemlje i Evropske unije, uspeli da ovaj problem postavimo na agendu Energetske zajednice koja je pokrenula postupak protiv Srbije.

Da, termoelektrane bi trebalo da ugasimo a ugalj kao gorivo prošlosti ostavimo u prošlosti. Što pre to učinimo pre ćemo se svrstati u red civilizovanih naroda. Ugalj je naš resurs i on nam obezbeđuje jeftinu struju? A Sunce i vetar nisu naš resurs? Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora već je u razvijenom svetu jeftinija od električne energije koja se dobija iz uglja, ali izgleda da ta vest nije još stigla do Nemanjine 11. Teza da male hidroelektrane mogu da zamene termoenergetsku flotu obična je podvala i izmišljotina političkih manipulanata. Energetska tranzicija se dešava u glavama ljudi. Daleko je bolje da to bude naša a ne nametnuta odluka.

U zaštiti javnog interesa, pored zagovaranja i ukazivanja na probleme i propuste, preduzimate i konkretne poteze, kao što su krivične prijave?

RERI od samog početka prati realizaciju projekta izgradnje fabrike guma u Zrenjaninu. Ova investicija kineske kompanije Ling Long proglašena je projektom od nacionalnog interesa, a Vlada Srbije uporno odbija da objavi Zaključak koji potvrđuje tu odluku. Od 800 miliona evra, koliko navodno vredi ova investicija, Srbija je već odlučila da investitoru dodeli 80 miliona državne pomoći, pored poklona u vidu 96 hektara zemlje, čija je procenjena vrednost oko 7,5 miliona evra.

Ovaj projekat od početka su pratile neregularnosti, posebno kada je u pitanju utvrđivanje nadležnosti i izdavanje građevinskih dozvola. Pravni time RERI-ja je utvrdio nezakonitosti u izdavanju građevinskih dozvola i sprovođenju postupka procene uticaja na životnu sredinu. Naime, ovde u praksi imamo primenu tzv. „salami slicing-a“, veštačkog i nezakonitog razdvajanja jednog projekta i jedne tehničke i tehnološke celine, fabrike za proizvodnju guma, na sitnije projekte čiji uticaj na životnu sredinu je posledično manji, pa je za sada nemoguće sagledati uticaj ove fabrike na životno okruženje i zdravlje ljudi. Takođe, RERI smatra da je u pitanju postrojenje za koje je neophodno pribaviti integrisanu dozvolu, pa je procena uticaja celokupnog postrojenja, a ne njegovih pojedinačnih delova, neophodna.

Pravno nasilje i zloupotrebe od strane gradske uprave u Zrenjaninu kulminirale su prilikom obustavljanja postupka procene uticaja na životnu sredinu za pomoćne objekte i onemogućavanjem javnosti da učestvuje na javnoj raspravi i studiji procene uticaja na životnu sredinu za proizvodne pogone fabrike. S ovakvim postupanjem javnih vlasti do sada se nismo sretali u praksi i stepen zloupotreba javnih ovlašćenja u ovim slučajevima nikako ne može biti posledica slučajnih propusta ili neznanja. Čak i Srbiji je nemoguće zamisliti toliko nepoznavanje procedura. Zbog toga sumnjamo na korupciju. RERI je pokrenuo više postupaka za poništavanje građevinskih dozvola (izdato je više od 10 dozvola) i upravnih sporova protiv rešenja gradske uprave u Zrenjaninu i AP Vojvodine. Podneli smo i krivičnu prijavu protiv investitora i izvođača radova zbog postojanja sumnje da su izvršili krivično delo građenja bez građevinske dozvole prilikom izvođenja radova na izgradnji fabričkog kompleksa.

Prošle zime situacija sa zagađenim vazduhom bila je vrlo aktuelna tema. Na pragu smo nove zime, sva je prilika da će vazduh i dalje da ubija – koje odgovoran?                                       

RERI je posebno aktivan u oblasti zaštite vazduha od zagađenja. Nastojimo da pravnim sredstvima obezbedimo odgovornu primenu propisa i izvršimo pritisak na javne vlasti, jer sami to neće da učine, da počnu da rešavaju problem zagađenja vazduha i da u rešavanje ovog problema uključe nezavisne stručnjake i civilno društvo. Poseban problem predstavljaju planovi kvaliteta vazduha u aglomeracijama u kojima je vazduh godinama prekomerno zagađen. Zagađenje vazduha u Beogradu predstavlja elementarnu nepogodu a aktuelni Plan kvaliteta vazduha nije dao rezultate. Po svemu sudeći, nije ni izrađen da bi dao rezultate već da bi se ispunila forma. Posle pet godina (ne)primene plana vazduh u Beogradu je i dalje prekomerno zagađen. Pitamo ko je odgovoran za zagađenje? Odgovor je jasan. Odgovorni su oni nosioci javnih funkcija koji nisu primenjivali propise i koji su izbegavali da se bave ovim problemom. I ne samo u Beogradu. Problem zagađenja vazduha u Srbiji ne može se rešiti na lokalnom nivou. I ne postoji samo u Beogradu. Dakle, pored gradskih vlasti koje nisu radile svoj posao odgovorna je Vlada Srbije, nadležna ministarstva i inokosni organ koji se u sve meša. A ne ekonomski razvoj, kako tvrdi inokosni organ. Zamislite tu fantazmagoričnu ideju o razvijenom društvu u kome se ljudi guše u zagađenju!? Mera razvoja i kvaliteta života u civilizovanim društvima jeste nivo emisija ugljen dioksida i kvalitet životne sredine, dostupnost zelenih površina, energetska efikasnost i stepen iskorišćenja obnovljivih izvora energije.

RERI je pokrenuo kampanju sa ciljem da obezbedi pokretanje široke javne rasprave i angažmana svih kapaciteta društva u izradi novog Plana kvaliteta vazduha za grad Beograd. Novi plan, koji bi trebalo da bude izrađen u narednih nekoliko meseci, važiće narednih deset godina. A gradske vlasti su već pokazale da same ne mogu i ne znaju da reše ovaj problem. Pod javnom raspravom ne podrazumevao izlaganje nacrta plana na javni uvid nakon što sva rešenja već budu utvrđena. Tražimo da se proces od samog početka otvori i da se omogući nezavisnim stručnjacima i civilnom društvu da ponudi održiva rešenja, kako bi plan bio rezultat objektivne procene i izbora izvodljivih mera i aktivnosti koje će zaista doprineti smanjenju zagađenja.

Vaš rad, danas i ovde, još uvek liči na borbu sa vetrenjačama. Imate li snage i volje da i u budućnosti radite isto?

Da li mi u RERI-ju verujemo u moć prava, kada nas stvarnost uporno demantuje? Naravno, nepokolebljivo verujemo u vladavinu prava i moć građana koji od svojih prava ne odustaju već se za njih bore. I nećemo odustati.