U upravljanju otpadom moramo i možemo biti i brži i bolji

U upravljanju otpadom moramo i možemo biti i brži i bolji
Intervju sa Nemanjom Ercegom, pomoćnikom pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine

Recite nam, za početak, nekoliko reči o aktuelnim nadležnostima iz „ekološkog dela“ Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Po Zakonu o upravljanju otpadom iz člana 60 crpimo nadležnost izdavanja dozvola na teritoriji Vojvodine, gde se prvenstveno misli na dozvole za sakupljanje i transport otpada, kao i dozvole za skladištenje i tretman opasnog otada. Takođe, izdajemo dozvole i za sve aktivnosti za koje nadležni organ APV – sekretarijat za građevinu izdaje građevinske dozvole. Treba navesti i izdavanje integrisanih dozvola, to su dozvole koje se izdaju po Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. Upravo se radi revizija subjekata, odnosno postrojenja i aktivnosti koje podležu IPPC dozvoli, tako da mislim da će u narednom periodu sva skladišta koja prelaze 50 tona opasnog otpada, a većinom su takva, biti IPPC postrojenja.
Kakva je situacija sa nadzorom?
Što se tiče nadzora, u okviru sekretarijata postoji sektor za inspekcijske poslove sa dva odeljenja – za zaštitu prirode i za kontrolu industrijskih objekata. Imamo, računajući i načelnika, 7 inspektora. Sa tim smo uspeli da pokrijemo teritoriju Vojvodine, ali obraćamo se Ministarstvu zaštite životne sredine sa apelom da nam se omogući veći broj ljudi, jer i obim posla se vremenom konstantno povećava. Pored toga, zaista je neophodna i obimnija, bolja obuka i edukacija inspektora zaštite životne sredine. S jedne strane, nedostaju im iskustva pre svega iz zemalja Evropske unije, gde je ova oblast drastično naprednija nego kod nas, a takođe im je neophodna i veća širina u poznavanju zakona i propisa koji se u praksi prožimaju sa pravnom regulativom zaštite životne sredine.
Ima li u svakodnevnom radu vašeg sekretarijata još nekih prepreka, koje bi se „odozgo“ mogle ukloniti, a samim tim i podići vašu efikasnost?
Ima, a najveći problem nam je dokument o kretanju otpada. Naime, mi nemamo elektronsku bazu podataka. Mi, realno, imamo odličnu saradnju sa Agencijom za zaštitu životne sredine, ali, ako ja, na primer, želim da saznam šta je neki operater radio tokom godine, moram da šaljem pismeni zahtev Agenciji za zaštitu životne sredine. Nije problem da mi te podatke dobijemo, ali jako puno vremena gubimo na tu proceduru. Kada bismo sa svojom šifrom mogli direktno da uđemo u tu bazu, bili bismo daleko operativniji i efikasniji.
Ima još nekih detalja koji bi se Zakonom o upravljanju otpadom mogli popraviti, pojasniti ili precizirati, jer postoje neke slabe tačke koje nesavesni operateri koriste i zloupotrebljavaju. Najavljene su skore izmene u Zakonu o upravljanju otpadom, u toku je i javna rasprava, ali ja, sa žaljenjem, moram da istaknem da Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine nije uopšte učestvovao u procesu kreiranja izmena i dopuna tog zakona. Moj generalni stav je da nije efikasno povremeno menjati pojedine odredbe zakona. Zalažem se da sednemo i da preradimo taj zakon u celini, pa da možemo da radimo dalje.
Kakva je situacija u vezi sa kontrolom kvaliteta vazduha koji udišemo?
U okviru sekretarijata imamo sektor za monitoring, koji je opremljen sa sedam automatskih mernih stanica, koje su raspoređene u Subotici, na jednoj od glavnih raskrsnica, u Kikindi u industrijskoj zoni, u Zrenjaninu na magistrali, u Novom sadu u Šangaju, u Somboru, u Deliblatskoj peščari… Uređaje redovno kalibrišemo, a često se dešava da naši rezultati nisu u saglasnosti sa rezultatima nerenja Agencije za zaštitu životne sredine, jer su naši rezultati mnogo precizniji. Uskoro, najkasnije početkom sledeće godine, naš sekretarijat će uraditi modelovanje vazduha – nešto što još niko nikada nije uradio u našoj zemlji. Dobićemo model vazduha koji će pokazati kako, kada i zašto je vazduh najzagađeniji, pa onda možemo planirati i preduzimati određene mere, kako bi se unapredio kvalitet vazduha. Pratimo i koncentraciju polena, a planiramo da aktiviramo i mrežu lokalnih mernih stanica, radi kontrole kvaliteta vazduha.
Da li se i na koji način vaš seketarijat bavi edukacijom stanovništva u oblasti upravljanja otpadom?
U junu smo imali akciju – nedelju za čistiju Vojvodinu, što je naišlo i na povoljan odjek u delegaciji Evropske unije. U poslednjoj nedelji novembra, kada je vegetacija najmirnija, uradićemo i akciju za zeleniju Vojvodinu, konkretno za pošumljavanje. Šume su nam više nego neophodne, a u Vojvodini oskudevamo u njima. Pokušavamo da animiramo i lokalne samouprave, da iznađu i ponude neke svoje utrine ili neiskorišćeno zemljište Vojvodina šumama, kako bismo zasadili nove šumske komplekse. Očekujemo i od njih da budu proaktivni, ne može se sve rešavati odozgo.
A šume po Fruškog Gori nedavno prilično posečene?
Što se toga tiče, mi smo tim povodom reagovali, a i podneli smo i odgovarajuće prijave protiv Nacionalnog parka Fruška Gora. Ko god da je vlasnik šume, ne može da je seče po svom nahođenju. Za seču šume su propisani uslovi, a na svako kršenje ćemo uvek reagovati, ko god bio vlasnik šume.
U toku je i projekat „Za zelenije i čistije škole“ koji je organizovala pokrajinska vlada, a obuhvata decu iz predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Motivišemo škole da osmisle i realizuju projekte, pomažemo im, obilazimo ih… Vojvodina je pokrivena sa oko 90% prikupljanja komunalnog otpada, i mogu reći da kod nas već postoji određeni nivo svesti u građanstvu. Cilj nam je da, paralelno sa edukacijom stanovništva, uradimo sve što je moguće kako bismo uspostavili i odgovarajuću infrastrukturu, kako bismo od sadašnjeg odlaganja smeća na nesanitarne deponije stigli do modernog i kvalitetnog upravljanja otpadom. Jasno je da je to proces koji iziskuje i vreme i ogromna finansijska ulaganja, ali to je nešto što se mora realizovati. Ne može se sve odjednom, ali hajde da osnažimo jednu po jednu lokalnu samoupravu, pa da se taj problem sukcesivno rešava. –
Kojim segmentom rada iz vaše nadležnosti ste najviše zadovoljni?
Ono čime se ponosim jeste rad u oblasti izdavanja dozvola. Uradili smo kompletnu reviziju dozvola za sakupljanje, transport i tretman otpada, a pri kraju smo i revizije dozvola za skladištenje. Do sada imamo izdatih oko 140 dozvola, a posebno ističem našu rešenost da ne dozvolimo hiperprodukciju dozvola. Znamo koji su nam kapaciteti, znamo da sve to treba i pratiti i kontrolisati, znamo i kojim resursima za te aktivnosti raspolažemo, i strogo pazimo da budemo realni. Ne možemo mi izdati hiljadu dozvola i valjano ih propratiti i kontrolisati.
Lično se zalažem da što pre temeljno i kvalitetno unapredimo i Zakon o upravljanju otpadom i prateće propise. kako bismo kroz adekvatan pravni okvir omogućili optimalno hvatanje koraka sa Evropom po pitanju upravljanja otpadom. Neophodne su godine za to, neophodne su i velike pare, ali to nas ne sme ni pokolebati ni obeshrabriti, jer moramo biti svesni obaveze koju imamo pred narednim generacijama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *