Zero Waste pokret – duga trka sa preponama

Zero Waste pokret – duga trka sa preponama

Zero waste iliti Nula otpad pokret sve više jača i u Srbiji, barem na društvenim mrežama. Zasluge za to pripadaju Milji Vuković, koja je osnovala FB grupu Za manje smeća i više sreće. Na ovoj stranici sa 12.000 pratilaca svakodnevno se razmenjuju iskustva i praktični saveti za smanjenje otpada, ali i zdraviji i održiviji život generalno. Na njoj se diskutuje o prevenciji otpada, kompostiranju, recikliranju, svim drugim temama iz oblasti životne sredine i šire od toga.

Kada je osnovana grupa Za manje smeća i više sreće (Zero&Law Waste Serbia)? Da li misliš da možemo reći da je taj datum početak Zero waste (nula otpad) pokreta u Srbiji? 

Fejsbuk grupa je osnovana pre nešto više od dve godine i da, verovatno taj trenutak označava neku vrstu početka pokreta Život bez otpada u Srbiji. Ipak, daleko od toga da veliki i raznolik trud nije pre toga učinjen na ovom polju: šire gledano mnoge aktivnosti i napori ka uspostavljanju kružne ekonomije i uopšte zaštite životne sredine su potpuno srodni Zero waste pokretu.

Da li ste očekivali da će grupa tako brzo da naraste? Šta  je uzrok tome, trend ili stvarna zainteresovanost pratilaca grupe da promene nešto u svom životu?

Nisam mogla da pretpostavim da će tema smanjivanja količine otpada koju stvaramo biti baš toliko podsticajna za tako veliki broj ljudi! (smeh) Sad, kad pogledam unazad i razmislim, ne čudi me to: prosto je došao trenutak. Mislim da mnogi ljudi nisu srećni ni zbog količine otpada koju stvaraju lično, u svojim domaćinstvima, a ni zbog one koja se stvara generalno. Mislim da nas to pritiska, da je to jedno breme koje nosimo, čak i ako o njemu ne mislimo. Otpad je ružno i opasno nasleđe, problem koji ostavljamo našoj deci. Baš zato mislim da je u najvećoj meri zainteresovanost i motivisanost ljudi da nešto promene – autentična i moćna. Mislim da je sve veći broj ljudi koji žele da naprave značajnu, vidnu promenu u svojim životima. Naravno, ima i dosta ljudi koji imaju površniji pristup, koji žele da saznaju za neka mala rešenja, prečice, fore i fazone, koji prate to kao trend i koji nisu spremni na neku ogromnu, zahtevnu promenu. I to je ok. Mene lično interesuje korenita promena, jer mislim da nam je ona neophodna. Površne, samo formalne, ,,kozmetičke’’ promene me ne interesuju i ne ispirišu ni malo i čak mislim da mogu da budu i opasne, jer daju samo lažni utisak, utisak da se nešto ,,kao’’ radi.

Koliko su zero waste pokreti aktivni u Evropi i zemljama u okruženju? Gde je Srbija na tom polju? Da li osim ove grupe postoje druge slične inicijative? Ako ih nema, šta bi mogao biti razlog tome? 

Nula otpad, život bez otpada zvuči kao nešto novo, neki novi pokret ali u stvari to je način na koji je čovek živeo sve do nedavno. Moji prababa i pradeda i svi moji preci stariji od njih meni nisu ostavili ni gram smeća, ni gram otpada. Otpad je nova pojava ali mi smo nastavili da se ponašamo po starom: odlažemo otpad tamo negde, na neke deponije, kao da je on kompostabilan, kao da se raspada i pretvara u zemlju, kao da on kruži i vraća se u život… Mi to radimo jer je razgradivi, ,,kružni’’ otpad jedini za koji su svi naši preci ikada znali. Mi još nismo shvatili da se igra promenila. Mi smo je promenili. I zato je sad potrebno da se prilagodimo. Ne možemo ipak nikako ići unazad, istorija tako ne funkcioniše. Ne možemo da živimo kao naši davni preci. Moramo smisliti nova rešenja. Čovečanstvo je pred izazovom. Bilo da se govori o kružnoj ekonomiji ili životu bez otpada, bilo da se govori o održivosti, jer mi trošimo više takozvanih resursa nego što planeta za godinu dana može da obnovi, pred nama je poziv da uradimo ono za šta mislimo da smo jako nadareni: da se prilagodimo. Pratim aktivno sve što se po ovom pitanju dešava u Evropi i u svetu, i ima izuzetno i uzbudljivih i obeshrabrujućih vesti, ali mislim da svaka teritorija ima svoje izazove, svoje specifičnosti ali i svoju odgovornost i ja pokušavam da uradim sve ono što mogu da se situacija kod nas razvije u što boljem pravcu. Vidim da taj trud ima odjeka, da se pojavljuju na lokalu različite ekološke i socijalne inicijative koje su suštinski reakcija na istu krizu koju kao vrsta proživljavamo, ali ne mislim uopšte da su uspeh, pobeda i lovorike iza prvog ćoška. Ovo je duga trka i to sa preponama.

foto: Marija Janković