Ljubav u doba Korone

Ljubav u doba Korone
Piše: Dušan Jafok Jakovljević

„Priča o ljubavi obično ugnjavi“ spevao je dobru rimu nekada slavni rok’n’roler. U zajebanom vremenu zajebane virusne infekcije, ispalo je da je rok end rol najbolji relaksirajući element. Pratim po društvenim mrežama ko šta kači. Osim nas, zadrtih i nadrndanih protivnika muzičkih i istorijskih dostignuća devedesetih, izgubljenih u masi izbljuvanih ostataka stihova i rima izmešanih sa pokušajima baladera, koji i pored poneke (retke) lepuškaste pesme ne mogu da se izdvoje iz mase, pa deluju kao maslačak u poljskom WC-u, dakle, osim nas takvih nezgodnih, polako promaljaju glavu i neki drugi, pa i sasvim mladi, pronalazeći kako kakav dragulj neku pesmu iz starih dobrih vremena. A meni dođe nekako milo kad iz telefona mog unuka čujem „Sound of silence“.
U svoj toj mešavini, kakofoniji XXI veka, osim ko je šta rekao i nije rekao, zaboravili smo na HAARP, zaprašivanje i druge anti-svetske zavere i posvetili se ovoj novoj. Svidelo se nekome ili ne, dobro smo se mi u tome snašli. Za početak. Kao i druge bivše ili sadašnje socijalističke zemlje, pa to pripisujem genetskom socijalizmu koji je protiv neoliberalizma ostvario par golova prednosti i do kraja utakmice nema šanse da će ovi da nam prismrde. Ko je tu koga zajebao, da li se to neki bumerang vratio i koliko će sve to da košta na kraju – videćemo.
Meni upalo u oko da narodu odjednom kao fali priroda. Kako puklo prvo sunce, milion ljudi na izletištima. Obožavamo prirodu do imbecilnosti. Toliko smo se uželeli prirode, da su neki jedva čekali da založe roštilj i spale dva’jes’ hektara Fruške gore. Neki se toliko uželeli da su pobacali maske i rukavice gde god su stigli, sve od puste želje da udahnu svež vazduh, koji, gle čuda – opet najusraniji na svetu! i to u situaciji kad su svi golfovi dvojke parkirani, osim jednog kojim kod mene na Dorćolu dva preterano osunčana tipa dolaze da rnjaju po kontejnerima. Računam, ipak, nije njihov golf kriv, ima tu i drugih euro 1, 2 i 3. Al’ ćorak – vazduk nam rđav u policijskom času! A tad ulice puste, eto ti ga na! Jedni kažu gori Vinča, drugi kažu došlo odnekle, teći kažu lože ljudi, još uvek je hladno, a ja mislim da je i to deo svetske zavere. Neko tu laže, možda ovi u aplikaciji? Sa namerom da nas upropaste. Možda lažu da bi nam u maniru skretanja pažnje uvalili famozni 5G? Koliko vidim, a ljudi govore, taj 5G se uvodi u tišini. A u tišini se i neki koji su se takođe uželeli prirode ušunjali da otmu parkić narodu na Banovom brdu, a neki se ufundrali da u tišini policijskog časa zaceve reku.
A tako nam nekako, sve u šali, pa privali, kako je govorila moja Nana, uletela i korona. Prvo kao ništa, smešno, onda kao nije smešno, pa mnooogooo ozbiljno, pa apsićemo ko se zajebava! Čudo jedno kako se u životu sve vraća. Kad sam bio mali, korona bio cirkus. Krajem devedesetih Tojota imala auto Corona. Posle došlo pivo. Sad opet cirkus. Samo malo drugačiji.
U Veneciji, kažu, kanali nikad čistiji. Kapiram da su problem turisti. Dok je bilo turista, kanali bili usrani sačuvaj Bože. Kad ono, Venecijanci fini ljudi, nit’ seru, nit’ pišaju. Znači, ako se ugledamo na Venecijance, nama neće trebati postrojenja za prečišćavanje.
E, al’ zato, dok se beli svet zajebava i broji mrtve na hiljade, moj drug Neđa nije spavao i napravio tunel i opremu za dezinfekciju! I namontirao i na sajam i ispred bolnice i još će. I spasao ko zna koliko života! Bravo za mog druga Neđu! Ako će neko da notira, predlažem ga za odlikovanje! Da se zna!