Shine on

Shine on
Piše: Dušan Jafok Jakovljević

Ode godina 2020! Mnogi od nas će reći „ne povratila se“. Kao da se ijedna do sada povratila. Godina koju nećemo pamtiti po dobru, a trebalo bi. Jer upravo u ovakvim mračnim, teškim i sumornim razdobljima isplivava dobro. Znam da su mnogi od nas izgubili rođake, prijatelje. Dotaklo nas je mnogo teških trenutaka. Ponekad imam utisak da sam 2020. proveo sa suzama, a ipak, nastojim da je pamtim po dobru. Po hrabrosti. Po čovekoljublju. Pa i sam njen kraj, praćen katastrofom u komšiluku, na površinu, povrh tragedije, izvodi solidarnost.

Zanemariću uzurpatore javnih prostora, istaćiću branioce opšteg dobra. Zanemariću slike divljih deponija, istaćiću slike očišćenih i uređenih površina. Zanemariću slike posečenog drveća, istaćiću slike posađenih jasenova. Ne mislim, naravno, da amnestiram bilo kog uzurpatora našeg zdravlja time što ću ga staviti u drugi plan, iza požrtvovanih i vrednih. Naprotiv. Želim da požrtvovani, pametni i vredni budu uzor deci, koja su naše najveće iskušenje. Vozim neki dan kroz Srem, ka Mitrovici. Sporednim putem, preko Inđije, Rume, Pećinaca… Na ulicama ni dece ni baba! Nema mladih mama sa bebicama! Pusto! Ne pamtim kad sam video klince da jurcaju loptu po poljani. Košarkaški tereni, gde ih ima, zvrje prazni! A ono malo dece što imamo, ne ide u škole. A što, pa, da ide, pitam samog sebe? Na čas od pola sata, sa torbom od pola tone. Problem jeste što nam deca ne izlaze napolje. Što se ne igraju po komšijskim dvorištima. Što se ne odvajaju od telefona i računara. Što ih mame i tate ne uče da jedu leba i mast. Što smo prihvatili strah kao način života. Što imamo strah od straha!

Kad sam imao nekih dvajes’pet-šes’ ja sam XXI vek zamišljao nešto kao savršeno humanističko društvo. Nisam ni sanjao da će septička jama, divlja deponija, smederevac i srebrna kašika postati zaštitni znaci, a Laki Lućano model savremenog muškarca, domaćina i intelektualca. Da ćemo hodati sa maskama, kao zombiji, da ćemo se ustezati od rukovanja, zagrljaja, poljupca… dezinfikovati ruke posle svakog ulaska u prodavnicu… Da nećemo umeti da razlikujemo laž od istine, do te mere da ne verujemo ni sami sebi. Pre neki dan mi drugar priča kako je pola sata do ludila trpeo svrab u nosu, a nije hteo da se počeše jer je zaboravio gel za dezinfekciju kod kuće! Šta bi radio da su ga zasvrbela jajca? Ili je i njih zaboravio, kao većina?

Zbog svega toga i mnogo čega drugog hoću da zaboravim crnu 2020. koja je, ako ništa drugo, izmenila i pobila mnoge stereotipe. Antiekološku 2020! Najcrnju u dugom nizu antiekoloških godina u Srbijici. I setiću se Njegoša: „Na groblju će iznići cvijeće, za daleko neko pokoljenje“.

Uđimo zato u 2021. na krilima mentalne i svake druge remedijacije. Znam da nas čeka još sto ofanziva i još mnogo crnih dana. Znam da će se voditi borbe za zdravlje, za Staru planinu, Frušku goru, Beogradsko izvorište, Gornji Jadar, naše reke, šume, vazduh, legalizam… Znam da će nas sa svih strana napadati loše vesti, strahovi, prave, lažne, važne i nevažne informacije, senzacije, teorije zavera… Znam da će svako svakome biti kriv za nešto što je uradio ili nije uradio…

Zato, neka svako od nas uradi nešto što će biti primer kako treba, a ne kako ne treba raditi! Hajde da stavimo dobrobit naše dece i naših roditelja, naših prijatelja i familije iznad svojih sitnih interesa. Hajde da promovišemo i sačuvamo vrednosti. One koje imamo, dok ih još imamo. Neka naša deca budu zdrava. Neka i mi matorimo budemo zdravi. Neka naša sela ožive. Neka se čuje muzika iz naših domova. Neka se zelene naši balkoni i naše bašte. Neka nam reke budu čiste i na broju. Neka naši gradovi budu najzeleniji.

Neka se naši političari i biznismeni sete kako je mesto njihovog odrastanja izgledalo kad su bili mali. Neka se sete mirisa kajsije iz komšijinog voćnjaka.

Neka se probudi čovek u svakom od nas, pa i u njima.

Neka 2021. bude prekretnica ka čovekoljublju i čovečnosti.

Budite dobro i budite dobri. Volitei budite voljeni. Budite živi i zdravi. Vremena za popravku gluposti sve je manje, ako ga uopšte i ima.

I neka na našoj zastavi budu jasen, dren i hrast – simboli sreće, zdravlja i snage.

PS.

Mi smo u akciji „Posadi svoj hlad“ ispunili obećanje – uz pomoć društveno odgovornih kompanija, međunarodnih institucija, lokalnih samouprava i javnih preduzeća – podelili smo 30.000 jasenova koje su naši građani posadili širom zemlje. Trideset hiljada zelenih respiratora. Dobili smo hiljade i hiljade slika nasmejanih, srećnih ljudi i dece. Ponosni smo na našu akciju i na naše partnere – učesnike u njoj.

Postavili smo novi cilj za 2021. Budite sigurni da ćemo ga ostvariti. Sa Vama ili bez Vas – do Vas je.

Želimo Vam zdravu 2021.

Shine on you crazy diamond