SREĆAN NOVI POŽAR (pu, pu, a kao nismo navikli, a?)

SREĆAN NOVI POŽAR (pu, pu, a kao nismo navikli, a?)
Piše: Dušan Jafok Jakovljević
Piše: Dušan Jafok Jakovljević

I evo uđosmo u novu 2020. Pa, Srečno nam bilo novo leto! A i trebaće nam sreća, čini mi se, više nego ikad. Bar će pocrnimo za džabe. Mislim kad nas zatvori ova dimčina iz Australije, pa padne crna kiša k’o što sad pada crni sneg ponegde, a mi nemamo pojma zašto. Paz’te – MI nemamo pojma zašto! Mi, koji sve znamo i sve znamo bolje! i nemoj sad neko da mi kaže da Zemlja nije ravna ploča! Strpaću ga u apsanu, sunca da ne vidi. Ono, kad dođe ova dimčina koju nam verovatno šalju – ili NATO – ili Vatikan – ili masoni – ili iluminati – u svakom slučaju mračni vladari sveta, sunce nećemo ni da vidimo. Tako da, posle Kalifornije, Sibira i Amazonije zaigrala mečka i pred Australijom. Srećan nam novi požar! Neka se spremi sledeć! A kad su se Srbi (i ostali) najviše poradovali pošto ih je prošao fejsbukovski bes? Pa kad je onaj nesrećnik odbio da pruži ruku australijanskome ministru ekologije. A onda kritikuju našeg što se slabo pojavljuje u javnosti?! Pa nije ministar pevaljka, ljudi! Pojavi se kad treba.

Kad smo već kod srpskog sveznanja, pitao sam jednog prosečnog SrB-ina, otkud ovolika magla, računajući da ću dobiti stručan i kvalifikovan odgovor (kao u slučaju australijanskih požara). On kaže, zato što voziš Euro 3. Onda pitam jednog drugog, takođe, isto pitanje, on kaže, pitaj ministarstvo, to su tvoji drugari. Taman kad sam ‘teo da pitam ministarstvo, ono – eto ga! Samit na vrhu, specijalno saopštenje. Lepo ja kažem, treba nam specijalna komisija za ‘vatanje magle, tj. zagađenog vazduha. Ja već vidim, kao da je juče bilo, tročlana ekspedicija, posle ćemo je prozvati ekološkom policijom, pa onda ekološkom milicijom, ide u specijalnim zelenim odelima tamno sive boje ulicama grada Čikaga i ostalih naših gradova, nosi specijalno napravljenu spravu za ‘vatanje PM10 čestica, takozvani „vatač PM, model 2020“. Kad u’vate jednu, svi će da kažu „u’vatili je u PM“. U prvom redu, tri dobrovoljca, pažljivo odabrana među masom. U petom, videćemo ko je, ja nisam.

I sve bi to bilo bajno i krasno, da se na fejsu nije objavio moj drug Maksa sa cifrom od pola milijarde evara koje su naše, a nisu naše, jer su nenamenski potrošene. Što se mene tiče, meni se to uklapa. Ako je ministar finansija isfolirao doktorat, što je sa dorćolske tačke gledišta ok, važno je da ga razredni nije provalio dok prepisuje, p’sad šta? šta? kao, samo ovi dobri đaci, bubuljičavi i debeli štreberi imaju pravo da budu ministri? A šta fali nama što nismo debeli, šta nama mršavima fali, pitam? Prema tome, nema ljutiš. Da je znao čemu služi ta lova, on ne bi. A što na džaku nije pisalo, lepo srpski, ćirilicom „Ne diraj, ekološka lova!“? To je pitanje je za onoga ko je lovu pakovao. Na džaku nije pisalo, ministar zapalio s tog časa i lova otišla na drugu destinaciju. Atraktivniju. Egzotičniju. Prema tome, dragi moji, na svaki evar turite zelenu tufnu, da se zna da je ekološki. Da ne bude posle, krivo ministarstvo što nije turilo zelenu tufnu na džak. I crven končić, zbog uroka.

Za zagađenje vazduha definitivno je krivo ministarstvo, kao što je krivo što tamo neko uništava reke, seče drveće bez dozvole, gradi kuće gde im mesto nije, mulja gudru, vozi golfa dvojku, vrši nuždu iza kuće … Dakle, ministarstvo životne sredine je krivo za sve! Tačka. I za mešanje Rusije u američke izbore, dabome. I za odricanje od prestola engleskog princa, još kako.

I sad se vraćamo na kolumnu unazad, ko nije čitao, odma’! da se čita. Šta nedostaje u konkretnom slučaju? Kako smo ono rekli, m… u… šica? Neeee!!! Ne, mušica, ni španska ni pecaroška, nego… to… to! kažite, lepo, glasno, da svi čuju, da ne bude posle, ja sam rekao, ali niko nije čuo, a samo Jafok pcuje. Nedostatak toga nas vodi u totalnu dekonstrukciju, ne rekonstrukciju. Elem, jel ‘oćete građani Srbije da živite u čistom i lepom? Jel ‘oćete? E, pa onda, neka ministarstvo životne sredine postane najbitnije u budućoj vladi. Bez čijeg odobrenja ništa ne sme da se uradi, ni suluda izmena urbanističkih planova, ni gradnja megasolitera u centru grada, ni pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, ni sumanuto naseljavanje i urbanizacija gradova, ni rad industrije bez kontrole. Onda ne biste mogli da zapalite svoju njivu, da bacite đubre u potok, ni da registrujete auto na foru, pa ako neko prijavi, da bude, e, nemo’ to ti je kum od onoga… Onda će i gazde maksija i ostalih marketa da nam devet kinti koje nam otimaju za svaku kurton-kesu morati da gurnu u zeleni fond. Onda će ekološki inspektor da ima sva prava i obaveze, a bogami i da žestoko odgovara ako nekom progleda kroz prste. E, onda ćemo da pitamo ministra i ministarstvo za zagađenje.

… Onda ćemo da budemo narod s mudima. Ovako smo tek obične seka perse. K’o onaj jektičavi iz „Ko to tamo peva“. Čekamo nacionalnu manjinu što plače za „Titanikom“ da istresemo bes (kako, što plače? pa, žao im gvožđa, tebra).

I, pre nego se odjavimo, spremite se na nove grozne vesti, jer, na moju veliku žalost, nećemo se mnogo radovati u ekološkoj 2020. A ja volim da se radujem i zato ću sada, na kraju balade, da vam saopštim lepe vesti:

Ekipa zvana Walking by the Earth, predvođena troma decama Marije i njenog muža počela je da sadi hiljadu petsto hrastova na klizištu kod Male Moštanice! Bravo Ekipo! Sjajni ste! Ko može da pomogne neka pomogne. Ko ne može, neka ne smeta.

Ekipa zvana Let’s do it! Serbia, tj. Peđa Ratić i moja malenkost, pokret koji je uradio svoj pionirski posao i uz veliku pomoć svojih prijatelja pokrenuo lavinu čišćenja, ide na svetski kongres u Estoniju da se hvali podvizima onih koji su bili vredni protekle tri godine. Neka svet zna da ovde neki vredni ljudi nešto vredno rade. Izveštaj iz Estonije dobićete u povratku. Lascivne scene biće izbačene.

PS.

A na jutjubu potražite lepe pesme „Oxigen“ Žan Mišel Žara i „The air that i breath“ starih dobrih Holisa. I dobro proučite prvu strofu „Every breath you take“ (The Police).

I’ll be watching you.

Autor je rođen 1958. god. u Beogradu. Osnivač i direktor firme ENVI TECH d.o.o. ,osnivač i izvršni direktor NVO za popularizaciju ekologije „Ekosfera“ i izdavač istoimenog časopisa. Tokom 35-godišnje karijere učestvovao u izradi preko 1000 studija i projekata iz oblasti vodosnabdevanja, zaštite voda, prečišćavanja otpadnih voda, upravljanja otpadom i reciklaže. Suosnivač Centra za hazard i ekološki menadžment „Green LIMES“, Pokreta za ekološko delovanje „Hrast“, Unije ekologa „UNECO“ i NVO „UnBeSo“, nacionalni tim lider svetskog pokreta Let’s do it! i suorganizator Svetskog dana čišćenja. Autor i saradnik na izradi više stručnih publikacija. Autor slikovnica za decu „Čistanka – Hajde da pričamo o otpadu“ i „Vila Dunavka i Ekosferci“. Autor publikacije „Ekološki izazovi Srbije“. Projekt menadžer fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.