Igračka – plačka…

Igračka – plačka…
Piše: Velimir Cvejanov

Regionalni plan upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas, postao je nov poligon za političke obračune. Naime, u toku javne rasprave o ovom planu, kao i na samom otvorenom sastanku o ovom projektu, samo su se sporadično čuli komentari političke prirode, a u poslednjih nekoliko dana krenulo se u otvoren okršaj. Najveći kamen spoticanja u celoj priči je lokacija buduće regionalne deponije. Iako je planom najavljeno pet potencijalnih lokacija, svi akteri političkog okršaja uzimaju zdravo za gotovo da se lokacija već zna – da će se regionalna deponija nalaziti u neposrednoj blizini postojeće nesanitarne deponije na Klisi.
Kako to obično biva, na dnevnom redu su međusobne optužbe svih vrsta i kategorija, a nivo diskusije je, otprilike, kao na dečijem igralištu – E jesi! – E nisam! E nisam ja nego ti! Ne, nego si ti, a ne ja..! I tako, do… do izbora, verovatno.
Naravno, svi su u pravu. Svi su podjednako zaslužni za postojeće stanje, jer su svi u svom dosadašnjem radu, upravljajući gradom Novim Sadom (a i šire), po pitanju upravljanja otpadom, dosegli do istog rezultata, a to je – ništa. Svako ima svoje opravdanje i krivce na onoj drugoj strani, svako ima dovoljno daha da viče na onog drugog, a svi dišu isti vazduh, za čiji su kvalitet, opet, podjednako zaslužni. A i za vodu. A i za zemljište. Za sve.
Pozabavimo se, za promenu – činjenicama. Nesporno je da postojeća deponija ni po kojem kriterijumu ne valja, da se mora zatvoriti i sanirati. Nesporno je i da je to dugotrajan i skup posao. Najmanje je sporno da se to prioritetno mora uraditi.
Što se tiče lokacije regionalne deponije, i zakoni i podzakonski akti vrlo precizno propisuju kriterijume koji moraju biti zadovoljeni kako bi se uopšte neka lokacija odobrila za ovu namenu. Pa, ako bude po svim propisima, zašto bi nekome smetala, gde god da je?  Usput, svi se u diskusiji ponašaju kao da će to biti deponija identična ovoj, postojećoj. A neće, ako Bog da sreće…
Svi akteri političkog fajta su se manje ili više informisali o ovoj tematici, a u svakom taboru, bez ikakve sumnje, ima i pojedinaca koji su definitivno kompetentni za diskusiju po ovom pitanju. Najmanje su, kao što je uobičajeno, informisani oni, kojima pitanja deponija i upravljanja otpadom nisu jedna u nizu tema za političku borbu, nego – život. Da, radi se o javnosti. Niko se nije udostojio da javnost upozna, na primer, sa tim kako će, ili kako bi trebalo da izgleda nov, savremen regionalni centar za upravljanje otpadom. Kako će, ili kako bi trebalo da izgleda nova deponija u okviru tog centra. Kada bi se utrošilo vreme i prostor koji mediji koriste za isprazno političko prepucavanje, za neki sadržaj koji bi dao svakom laiku jasnu sliku onoga što jeste sada, a što predstoji, šta bi se desilo? Eto pitanja za milion dolara.
Naposletku, jedino zaista konstruktivno što se čulo po okončanju predstavljanja Plana regionalnog centra za upravljanje otpadom, jeste predlog predstavnika Privredne komore Vojvodine – Hajde da organizujemo jednu „ekskurziju“ na neku sređenu regionalnu deponiju, pa da vidimo šta hoćemo, a šta nećemo.
Ovako, ostaje nam da i dalje pratimo međusobno mlaćenje prazne slame i da – nećemo ni kako hoćemo.