Uredba? Da. Znači, Uredba? Ne, ne, nema govora…

Uredba? Da. Znači, Uredba? Ne, ne, nema govora…
Piše: Velimir Cvejanov

Vlada Srbije donela je 4. decembra Uredbu sa predugačkim nazivom, kojom se preciziraju kriterijumi koja firma koliko zagađuje životnu sredinu i koliku naknadu treba da plati za to. Posle svega nekoliko dana, ta Uredba doživela je svoje izmene i dopune. Najznačajnija je ona, kojom se briše obaveza domaćinstava da plaćaju paušalno 1200 dinara godišnje, zato što zagađuju životnu sredinu. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da „nema govora“ da će građani morati da plaćaju ovaj namet. Drugim rečima, premijerka je isključila mogućnost da se primeni ono, što je ona sama potpisala desetak dana ranije. Jer, očito je da vlada, koja je donela ovu odredbu zajedno sa celom Uredbom, istu tu odredbu smatra lošom.
Sasvim je logično da se čovek duboko zamisli nad ovakvim razvojem događaja. Da li je moguće da je premijerka potpisala Uredbu, a da je nije pročitala? Moguće je, posebno ako ima, što bi bilo sasvim normalno, puno poverenje u službe koje su Uredbu pripremile, posebno u Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je, po logici stvari, verovatno vrlo pomno proučilo sadržaj Uredbe, ako ga već nije u potpunosti kreiralo. Ako je tako, da li je stavljanje sporne odredbe u Uredbu – atak na Vladu i premijerku? Da li je neko hteo da Vlada donese akt, svojevrsno političko „kukavičje jaje“, koji će, nekoliko meseci pred izbore, „obradovati“ celokupno glasačko telo novim nametom?
Sledeći najsvetlije tekovine teorija zavere, možda je sama Vlada namerno pribegla ovom manevru, poznatom kao „vidite li šta bismo mogli da vam radimo, ali nećemo, jer smo dobri i popustljivi, pa zato zaslužujemo još jedan, najmanje dva mandata“?
Sve su to puka nagađanja, to je jasno, a šta se desilo – desilo se, važno je da je greška ispravljena.
Važno je i da prepoznamo sličnost sa – kesama. Naime, verovatno najviše medijski eksploatisana tema u ovoj godini bile su – kese. Naplaćivanje kesa, najave da će biti zabranjene, traktati o fatalnom uticaju kesa na naše živote, potisnuli su neka druga, za medije manje važna pitanja – šta ćemo sa istorijskim zagađenjem, sa ogromnim količinama nepropisno odloženog opasnog otpada, šta sa svakodnevnim enormnim zagađivanjem vazduha, zemljišta, vode…
Tako se, i u ovom slučaju, sva pažnja javnosti usmerila na piši – briši – greška ili spin – odredbu.
Mnogo je zanimljivije, recimo, ono što je premijerka formulisala kao predlog nekoj novoj ili „novoj“ vladi: da se ceo zakon koji reguliše tu oblast izmeni i da više ne postoje dve naknade… I još nešto: da se taksa plaća na republičkom nivou i da se onda preraspodeljuje lokalnim samoupravama. E, ovo je već više nego zanimljivo. Realno, lokalne samouprave, iz više razloga, subjektivnih i objektivnih, nisu u stanju da namenski, pa još planski i smisleno, utroše sredstva namenjena zaštiti životne sredine. Pa kad je već tako, zašto da se muče sa parama na svom računu, koje ne umeju da potroše… Lepo će te pare u državnu kasu, pa će svima biti dodeljene po… po nekom kriterijumu… Kojem? Pa, to je pitanje za buduću vladu. Pitanje za nas je – da li će, ako se tako i dogodi, te „zelene“ pare ostati iste boje? Da li će biti utrošene za onu svrhu, za koju su i ubrane? Da li će se odoleti dosadašnjim primerima loše prakse, koje je i ministar Trivan osudio, da se „zelenim“ parama promeni namena?
Živi bili – pa videli, a onima, koji su na poslednja tri (retorička) pitanja odgovorili sa „da“, želim sve najbolje, brz oporavak i uspešan povratak u realnost.