Cirkularna ekonomija – način da se otpad pretvori u novac

Cirkularna ekonomija – način da se otpad pretvori u novac

Kako se navodi na sajtu N1, festi i satelitski snimci pokazuju da je planeta manje zagađena, da su čistiji voda i vazduh, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, tokom panemije koronavirusa. To je otvorilo nove diskusije na tu temu, a jedna je svakako cirkularna ekonomija – način pretvaranja otpada u novac.

U srbiji su diskusije na temu ekologije započete, a gde smo trenutno na toj mapi za infobiz govori Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije

Šta je cirkularna ekonomija?

„To je jednostavno trojstvo – umesto proizvedi, upotrebi, baci, sada imamo upotrebi – proizvedi – upotrebi. Kako da nešto čemu je istekao životni vek vratimo u ekonomiju, setite se na primer onih koji idu ulicom i recimo kažu „popravljamo kišobrane“.

Postoje li procene koliko uštede možemo imati ovakvim načinom proizvodnje?

„Kriza je dobra prilika koja se ne sme propustiti i to je sada jedno veliko uputstvo za potpunu promenu algoritma naše proizvodnje i naše potrošnje. Mi trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda, nego što je to u zemljama Evropske unije. 49 odsto toplotne energije koja se generiše u Srbiji ode u toku grejne sezone kroz zidove, što znači da smo energetski neefikasni. Trošimo mnogo više pijaće vode, imamo loš tretman otpadnih voda, otpada generalno. Svega pet odsto otpada recikliramo i taj naš DNK govori da moramo da se pomerimo sa linearnog na cirkularni model proizvodnje. Da biste mogli u ceo taj proces neophodno je da imate promene u regulatornom sistemu i spremnu infrastrukturu.

Nedavno je i ministar Trivan istakao kako nije zadovoljan onim što je urađeno u Srbiji i da to može mnogo bolje.

„To ne treba gledati kao trošak, nego kao dugoročnu investiciju.Te eksternalije koje nastaju tokom proizvodnje, recimo, veoma su opasne i mogu ugroziti društvo. Za 20 godina direktna šteta Srbije od klimatskih promena dostigla je šest i po milijardi evra. Ukoliko imamo jedan dinar uložen u životnu sredinu imamo dobitak sedam dinara eksternalija koje zovemo: smanjeni troškovi zdravstva, kvalitet života, navike. Mi u Privrednoj komori Srbije to gledamo kao veliku investicionu šansu, posebno za sektor malih i srednjih preduzeća. Nas u budućnosti čeka i klimatska i zdravstvena kriza koje će se smenjivati ciklično, moramo naučiti da se prilagodimo.

Šta nas koči u tome i gde su sredstva dobijena od EU?

„Dugo odlažemo taj proces. Mi imamo nešto što se zove zelene javne nabavke, ali već imate Sloveniju koja kaže da 50 odsto hrane koja se koristi mora biti organske proizvodnje. Ukoliko se recimo nabavljaju podovi u dečijim vrtićima, treba da se kaže „mi hoćemo da to bude od reciklata, da to bude dobro i zdravo“. Motor ovog ciklusa moraju biti zelene javne nabavke, koje mi imamo i ispred PKS navijamo da se dogode. Ni sredstva koja smo dobili ne mogu se aktivirati ukoliko nemamo ekonomske mehanizme. Moramo izaći iz cipela takozvane socijle ekologije „Više cveća, manje smeća“ i moramo ulaziti u ekološku ekonomiju, da ekspoatišemo ono što imamo“, rekao je Mitrović.

„To jesu investicije od 14 milijardi evra, ali će benefit biti preko 20 milijardi, koji će se osetiti recimo u kvlitetu pijaće vode. Mi u vodovodnom sistemu Srbije izgubimo skoro 50 odsto vode, tu su pumpe, sistemi, to je veliko trošenje resursa i to se mora promeniti“.

izvor: www.rs.n1info.com

foto: screenshot/www.rs.n1info.com