Covid 19: Plan za cirkularnu ekonomiju treba da bude u središtu ekonomskog oporavka

Covid 19: Plan za cirkularnu ekonomiju treba da bude u središtu ekonomskog oporavka

Asocijacije koje predstavljaju industriju za upravljanje otpadom i reciklažu na evropskom nivou pozvale su Evropsku komisiju da usmeri znatan deo evropskog fonda za ekonomski oporavak prema cirkularnim industrijskim lancima vrednosti i infrastrukturi. Potpisnici izjave, CEWEP, EuRIC i FEAD istakli su potrebu za očuvanjem nivoa ambicija Evropskog zelenog dogovora i novog Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju kao sastavnog dela evropskog plana oporavka od pandemije COVID-19.

„Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju Evropske unije trebalo bi staviti u središte ekonomskog oporavka nakon krize Covid-19”, izjavio je  poverenik parlamenta za zaštitu životne sredine Virginijus Sinkevičius.

Napomenuo je Odboru za životnu sredinu Evropskog parlamenta da je pandemija „dovela u opasnost sve što smo uzimali zdravo za gotovo”, i stavio akcenat na zavisnost ekonomije od resursa iz inostranstva, kao i ranjivost lanaca snabdevanja.

Ažurirani Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju objavljen u martu, praćen zakonodavstvom kojim se osigurava da se proizvodi plasirani na tržište EU lako popravljaju i koriste više recikliranih materijala, mogao bi da se koristi „kao nova struktura za obnovu privrede“, rekao je komesar i napomenuo da se skoro polovina emisije gasova sa efektom staklene bašte može eliminisati primenom kružnih strategija u oblastima poput plastike, cementa, čelika i aluminijuma.

Prednost treba dati investicijama sa snažnim potencijalom za otvaranje novih radnih mesta koje takođe mogu umanjiti negativne uticaje na životnu sredinu, dok je osnovna infrastruktura za životnu sredinu, kao što su prikupljanje i tretman vode, još uvek potrebna u mnogim evropskim regionima, izjavio je litvanski političar.

Nakon upozorenja povodom planova obnove poljoprivrednog zemljišta, Sinkevičijus je rekao komitetu za životnu sredinu da, s obzirom na gubitak useva u Evropi zbog degradiranog zemljišta u vrednosti od 97 milijardi evra godišnje, ciljevi koji se tiču biodiverziteta mogu podržati oporavak i obezbediti prehrambene sisteme i profit poljoprivrednika.

Komisija takođe predlaže smanjenje „rizika i upotrebe“ hemijskih pesticida za 50%, a Zajednički istraživački centar trenutno vrši proveru prikladnosti zakona o poremećajima endokrinih poremećaja, čiji će se rezultati uzeti u obzir u narednoj strategiji za hemikalije, rekao je Sinkevičius.

Izvor: EndsEurope

foto:  © European Union 2019 – Source: EP