Evropa zatrpana papirnim i plastičnim otpadom, ugroženo sakupljanje starog papira i u Srbiji

Evropa zatrpana papirnim i plastičnim otpadom,  ugroženo sakupljanje starog papira i u Srbiji

Odluka Kine da očisti zemlju od evropskog i američkog otpada i zabrani uvoz plastičnih boca, kartonskih kutija i starih novina pokrenula je globalnu otpadašku krizu.

Sve je počelo u julu 2017. godine na sastanku Svetske trgovinske organizacije u Ženevi, kada je Peking najavio da će smanjiti uvoz svetskog plastičnog i papirnog otpada.

Do tada, Kina je uzimala i do 56 procenata svetskog plastičnog smeća na recikliranje, zajedno sa značajnim delom otpada od papira – 60 procenata iz Sjedinjenih Država, a više od 70 procenata iz Evrope, koji se prerađivao u hiljadama postrojenja sa minimalnim ekološkim standardima širom zemlje. Šokiranom zapadnom svetu Kina je svoju odluku obrazložila čvrstom namerom da se obračuna sa zagađenjem životne sredine i posveti očuvanju zdravlja svojih građana.

Odluka je zaustavila globalni sistem recikliranja i pokrenula novu eru u upravljanju otpadom. Doba u kome je pola sveta, uključujući SAD, Kanadu, Evropu, Japan i Južnu Koreju, primorano da traži nove deponije za svoje smeće.

Umesto da Evropa ubrzanim koracima hita ka cirkularnoj ekonomiji kako je to pompezno najavljeno u Briselu, ona je zatrpana otpadom jer nije na vreme uspostavljala finansijski održive sisteme sakupljanja i reciklaže otpada i ulagala u kapacitete za preradu na svom tlu. U poređenju sa evropskim tržištem sa visokim troškovima radne snage i strogim ekološkim standardima koji zahtevaju ozbiljne investicije privrede, Kina sa jeftinom radnom snagom i tehnološki zaostalim fabrikama činila se kao zemlja snova.

Ali, otpad se vraća kući – buđenje je bolno.

-Sektor reciklaže papira trenutno je u kriznoj situaciji zbog zabrane uvoza otpada u Kinu, hronična prekomerna ponuda starog papira dovela je do pada cene za neverovatnih 300%. Evropska industrija reciklaže otpada ne može treću godinu za redom podneti takve tržišne uslove – upozorila je Evropska konfederacija industrije za recikliranje (EuRIC) i pozvala kreatore politika da „hitno“ preduzmu mere.

U 2018. godini, Evropa je sakupila u proseku 56,5 miliona tona starog papira, koristeći oko 48,5 miliona tona za sopstvenu proizvodnju. Dakle, čak 8 miliona tona otpadnog papira nema gde da se reciklira. Rezultat toga jeste zatvaranje sve većeg broja kompanija – sakupljača otpada.

Situaciju na tržištu dodatno otežava faktor recescije nemačke privrede koja je jedan od najvećih potrošača recikliranog papira u Evropi, pa su prognoze za sakupljače otpada loše.

Tržište otpada je globalno pa se i Srbija našla na udaru krize.

Sa padom FOEX indexa neformalni sakupljači otpada i male firme odustaju od sakupljanja starog papira jer im se ne isplati, pa je procena da je u Srbiji prošle godine reciklirano 6. 000 tona manje nego u 2018. godini. Dramatičan pad cene otpadnog papira se nastavlja, pa je neophodno stabilizovati tržište većim subvencionisanjem troškova sakupljanja.

U Srbiji je uspostavljen sistem upravljanja ambalažnim otpadom 2009. godine donošenjem Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je omogužio privredi primenu principa produžene odgovornosti proizvođača. Zahvaljujući ulaganjima operatera sistema, osnovanim od strane same privrede, čija je uloga da finansijska sredstva prikupljena od naknade za ambalažu koje plaćaju proizvođači i uvoznici proizvoda upakovanih u ambalažu, ulažu u razvoj sakupljačke infrastrukture i pokrivanje troškova sakupljanja za niskoprofitabilne materijale, Srbija je uspevala da ispunjava ciljeve za reciklažu.

Primena principa produžene odgovornosti proizvođača i poštovanje zakonske obaveze zabrane odlaganja ambalažnog otpada generisanog u privredi na komunalne deponije, doprinela je da se u Srbiji reciklira čak 116.000 tona papira i dostizanju stope reciklaže od preko 90%.

Veća ulaganja privrede u naknade za ambalažu mogu zaustaviti pad sakupljanja starog papira, dok se tržište ne oporavi. Dobra je vest da se u ovom trenutku podižu kapaciteti za reciklažu papira širom Evrope, pa je procena da će se tržište postepeno stabilizovati u periodu 2022 – 2025. godine. I naš najveći i najstariji recikler, Fabrika kartona Umka je najavila veliku investiciju od 40 miliona eura u podizanje kapaciteta prerade koja će se po fazama realizovati u naredne tri godine.

Dok se ne izgrade dodatna postrojenja za reciklažu koja će obezbediti rešenje za viškove otpadnog papira sudbina tržišta reciklaže otpada je u rukama onih koji ga stvaraju.

K.C.