Evropski zeleni dogovor

Evropski zeleni dogovor
 Evropska komisija je 11. decembra 2019. godine u okviru svetskog klimatskog samita COP25, predstavila Evropski zeleni dogovor, odnosno plan za postizanje stabilne ekonomije Evropske unije. Ambicija ovog dogovora jeste Evropa kao prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Evropska tranzicija ka održivoj ekonomiji predstavlja značajno ulaganje u svim sektorima ekonomije, posebno kada su u pitanju transport, energetika, poljoprivreda, građevina i industrija poput čelika, cementa, IKT-a, tekstila i hemikalija. Samo za postizanje trenutnih klimatskih i energetskih ciljeva određenih do 2030. godine biće potrebno dodatno ulaganje od 260 milijardi evra godišnje. Plan je da do 2030. godine emisija ugljenika bude prepolovljena, a da do 2050. nivo ugljenika u atmosferi bude jednak onome iz 1990. godine. Ova ulaganja podrazumevaju kako Evropsku uniju i javni sektor, tako i privatni sektor.

Da bi bili postignuti ciljevi Dogovora potrebno je preduzeti akciju u svim sektorima ekonomije uključujući ulaganje u tehnologije koje su prilagođene očuvanju životne sredine, podršku inovacijama u industriji, uvođenje čistijih, jeftinijih i zdravijih oblika privatnog i javnog prevoza, dekarbonizaciju energetskog sektora, osiguravanje energetske efikasnosti i rad sa međunarodnim partnerima kako bi se unapredili globalni standardi životne sredine.

Evropski zeleni dogovor pruža mapu puta sa aktivnostima za jačanje efikasne upotrebe resursa prelaskom na čistu, cirkularnu ekonomiju i zaustavljanje klimatskih promena, povratak gubitka biodiverziteta i smanjenja zagađenja. Predstavlja potrebne investicije i raspoložive alate za finansiranje i objašnjava kako da se osigura pravedna i sveobuhvatna tranzicija. 

Evropska unija je i do sada napredovala kada je u pitanju suočavanje sa klimatskim promenama. Primetna je modernizacija ekonomije dok se u isto vreme smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali je i dalje potrebno mnogo truda i ulaganja. Od 1990. do 2018, emisije gasova staklene bašte smanjene su za 23%, a ekonomija je porasla za 61%. Evropska unija je takođe jedina velika svetska ekonomija koja je usvojila zakone za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji pokrivaju sve sektore ekonomije, u skladu sa Pariskim sporazumom. 

Suočavanje sa klimatskim promenama i degradacijom životne sredine je zajednički poduhvat, ali ne počinju svi regioni i države članice sa iste polazne tačke. Predviđeno je da Mehanizam Pravedne Tranzicije podrži one regione koji u velikoj meri zavise od aktivnosti koje podrazumevaju intenzivno korišćenje uglja. Podržaće takođe i građane koji su najranjiviji u periodu tranzicije pružajući im pristup programima za promenu veština i mogućnosti zapošljavanja u novim ekonomskim sektorima.

Diplomatski mehanizmi Evropske unije biće korišćeni kako bi se promovisao Evropski zeleni dogovor u zemljama koje nisu članice Evropske unije, među kojima je i Srbija. Komisija će, između ostalog, predložiti da poštovanje Pariskog klimatskog sporazuma bude uslov za sve buduće ugovore o slobodnoj trgovini. Postojaće zelena agenda za Zapadni Balkan, a jedna od mera koja će biti uvedena ukoliko ove države ne drže korak sa Pariskim sporazumom, biće taksa na ugljenik (carbon border tax).