Moja božićna želja: Cirkularna ekonomija u Srbiji

Moja božićna želja: Cirkularna ekonomija u Srbiji
Sandra Kamberović, pravna ekspertkinja

Cirkularna ekonomija (CE) je kultura življenja zasnovana na štednji prirodnih resursa, energije i smanjenju proizvodnje otpada. U Evropi je nazivaju „novi trend poslovanja“, za mene je ona ipak povratak tradicionalnim vrednostima i uštedi. O cirkularnoj ekonomiji se može diskutovati iz ugla kulture življenja, načina proizvodnje, potrošnje, životnih navika i odnosu prema otpadu-sirovinama. Cirkularna ekonomija je novi koncept poslovanja, nastao kao alat za borbu sa klimatskim promenama i zaustavljanju klimatske krize. Prema novim globalnim poslovnim politikama i tržišnim uslovima sticanje profita je jednako važno kao i zaustavljanje degradacije životne sredine i prekomerno iscrpljivanje prirodnih resursa koji su na rezervama. Koncept CE je baziran na uštedi, kreativnosti i promeni načina proizvodnje i poslovanja. EU je decembra 2019. godine usvojila Zeleni dogovor, polazni dokument javne politike u EU na osnovu kojeg su dalje doneti drugi akti i javne politike i na osnovu kojeg će se u budućnosti vršiti izmene i dopune postojećih propisa, kreirati budžet i uslovi za poslovanje. Ovaj dokument ima za cilj da učini EU manje resursno zavisnom, konkurentnijom i ekološki održivom. To znači da Evropa kroz „Zeleni dogovor“ teži transformisanju evropske ekonomije u skladu sa očuvanjem prirode i njenih resursa i ispunjenju postavljenih ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030.

Glavni cilj je da do 2050. godine Evropa postane prvi CO2 neutralni kontinent.

Složićemo se da je cilj vrlo ambiciozan, ali ne i nedostižan. U toku 2020. godine u EU usvojene su politike koje doprinose ispunjenju Zelenog dogovora. U 2020. godini usvojen je novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, Strategija industrijalizacije, Evropski plan oporavka od zdravstvne krize, kao i mnogi drugi dokumenti koji doprinose dostizanju propisanog cilja. „Evropski trenutak: Oporavak i prirpema za sledeću generaciju1“ je investicioni plan oporavka od zdravstvene krize koja u finansijski investicioni plan za EU donosi oporavak od zdravstvene krize kroz ulaganje u zelene poslove i digitalizaciju sa akcentom na zdravlje stanovništva i zaštitu životne sredine. Usvojen je ukupni budžet od 1,85 milijardi evra za period od 2021. do 2027. godine koji je namenjen oporavku evropske privrede i osiguranju njenog napredka kroz zelene poslove. Ovaj dokument se odnosi i na države Balkanskog regiona, koje će kroz Zelenu agendu Zapadnog Balkana imati pristup finansijama za oporavak od ekonomske i zdravstvene krize kroz zelene poslove i zelene investicije.

Nova politika EU odnosi se na implementaciju strateških ciljeva iz Zelenog dogovora do 2050. godine i zahteva intesektorsko, vertikalno i horizontalno umrežavanje i povezivanje ne samo industrije već svih aktera koji mogu da doprinesu tranziciji i ispunjavanju ciljeva. Tako se očekuje intenzivnije povezivanje sa predstavnicima akademske zajednice, istraživačima, naučnicima, tehnološkim institutima, dizajnerima, pravnicima, itd… EU je već postavila platformu za cirkularnu ekonomiju (https://circulareconomy.europa.eu/platform/ ) na kojoj kompanije dele ideje i znanja u vezi CE.

S obzirom da svaka država članica treba da nađe sopstveni način implementacije propisanih EU ciljeva kako bi mogla da koristi fondove i kredite neophodno je da svoje politike usaglasi na nacionalnom nivou za implementaciju održivog načina poslovanja kroz model cirkularne ekonomije. Države članice nisu sve na istom razvojnom i ekonomskom nivou što će zahtevati intenzivno angažovanje donosioca odluka da usaglase nacionalne izvršne propise sa novim politikama EU.

Istraživanja su pokazala da ovakav koncept poslovanja donosi dobrobit za sve, pre svega za proizvođače koji primenom modela CE imaju uštede oko 40% operativnih troškova (vode, energije i potrošnih sirovina). Tranzicija na model CE zahteva da se svaki pojedninac angažuje i promeni svoje navike i na taj način doprinese smanjenju proizvodnje ugljenika i borbi sa klimatskim promenama.

U praksi ovaj industrijski preokret je vrlo složen. Ovakav koncept poslovanja zahteva da se izvrše suštinske reforme regulatornog okvira i ostvari predvidiv investicioni okvir i finansijska podrška kroz podnošenje projekata i subvnecije države.

U Republici Srbiji su načinjeni prvi koraci. Hronološki posmatrano Ministarstvo za zaštitu životne sredine je u 2018 godini iniciralo (neformalnu) posebnu radnu grupu za cirkularnu ekonomiju u kojoj su identifikovani članovi – ključni akteri na teritoriji RS koji mogu doprineti tranziciji na prelazak na model CE (predstavnici državne uprave, međunarodnih organizacija, strukovnih poslovnih organizacija). Zajedničkim naporima članova radne grupe i spoljnih saradnika napravljena je i objavljena Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Republici Srbiji u aprilu 2020 godine (neformalni dokument radne grupe). Mapa puta za cirkularnu ekonomiju uvrstila je Republiku Srbiju među države koje imaju viziju i misiju za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji i pored toga što je dostupna širokoj javnosti u RS objavljena je na platformi za cirkularnu ekonomiju EU. Mapa puta za cirkularnu ekonomiju dala je smernice na koji način da se otpočne i vrši tranziciju ka cirularnoj ekonomiji. U poslednje dve godine usvojene su vodeće strategije koje će u mnogome doprineti implementaciji aktivnosti i tranziciji ka CE i to Strategija industijskog razvoja Republike Srbije za period 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS“ br.35/2020), Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. („Službeni glasnik RS“, br. 47/2019) i Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020.-2027. godine („Službeni glasnik RS“, br.21/2020). Ovom početnom paketu javnih politika nedostaje još: dokument javne politike za upravljanje otpadom koji je trebalo da bude usvojen u 2020. godini, javne politike za borbu sa klimatskim promenama, Program za cirkularnu ekonomiju, program uvođenja čistije proizvodnje, međutim zbog zdravstvene krize ovi dokumenti će biti u proceduri za usvajanje u 2021. godini.

Institucionalno posmatrano za sva ova tri nedostajuća propisa nadležno je Ministarstvo zaštite životne sredine što u mnogome olakšava njihovo usaglašavanje sa aktuelnim politikama EU pre njihovog usvajanja. Suštinski posmatrano za punu implementaciju koncepta cirkularne ekonomije pored regulativnog okvira biće neophodna i značajna finansijska sredstva za pokretanje kapitalnih investicija koje će iziskivati suštinske promene u dosadašnjem načinu poslovanja. Dobra vest je da novca ima i da je RS kao i druge države Zapadnog Balkana prepoznata kao potencijalni korisnik bespovratnih sredstava i kredita za finansiranje tranzicije na novi cirkularni model poslovanja kroz poslovne modele cirkularne ekonomije. Međutim, da bi se fondovi mobilizovali potrebno je u skladu sa EU procedurama pripremiti i razviti projektne ideje u skladu sa novim sandardima EU.

Pored usvajanja i revizije javnih politika i nacionalnih propisa biće potrebno da se izvrši i finansijsko planiranje subvencija i benefita za industriju (pre svega mikro, mala i srednja preduzeća), kako bi se industrijski sektor motivisao da pokrene i razvije zahtevnu tranziciju ka novom ekonomskom modelu kroz čistije tehnološke procese, nove načine poslovanja i industrijsku simbiozu. Sve ove investicije zahtevaće predvidljivost investicionog i regulatornog okvira ali i reviziju taksene politike i državne pomoći.

Izazovi pred kojima se Srbija nalazi nisu ni mali ni beznačajni ali nisu ni nemogući da se prevaziđu. Kroz model CE, Republika Srbija može rešiti zaostale probleme poput upravljanja otpadom, podići novo reciklaže, promeniti resursnu politiku, smanjiti zagađenje vazduha koje dolazi iz industrijskih procesa kao i kontaminaciju zemljišta, i doprineti smanjenju procenta nezaposlenosti. Za sve ove aktivnosti biće neophodna suštinska revizija regulatornog okvira ali i akcioni plan aktivnosti promena u koji mora biti uključena industrija kao glavni pokretač i nosilac promena.

Kako bi se ostvarila ova tranzicija najbezbolnije po privredu u Srbiji neophodno je da se sa reformama krene odmah!

Treba napomenuti da se u ovakvu reformu promene proizvodnog sistema ne može krenuti separativno niti individualno, jako je važno da se sa aspekta regulatornog okvira predstavnici izvršne vlasti umreže i sinhronizuju kako rokove tako i načine za implementaciju tranzicije jer pitanje cirkularne ekonomije nije pitanje samo jednog ministarstva. Nije pitanje samo očuvanja resursa, nije pitanje podizanja konkurentnosti, nije pitanje upotrebe samo fosilnih goriva u proizvodnim procesima nije pitanje samo zdravlja nacije, nije pitanje samo potrošačke kulture to je pitanje koje se tiče svih nas i koje se tiče Vlade RS, Privredne komore, proizvođača i potrošača, kulture života i informisanosti. Zbog toga je ovo timski proces koji će zahtevati intenzivan rad svih ključnih aktera odnosno nosioca promena da zajednički utemelje pravac implementacije javnih politika i propisa, stimulativne odnosno kaznene politike i narednoj dekadi u sazivu aktuelne Vlade otključaju proces promena i dizajniraju cirkularni model poslovanja u RS koji će dobro doneti celom društvu, a Srbiju pozicionirati u regionalnog lidera promena tržišta Zapadnog Balkana. Deklaracija o uspostavljanju slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala na zapadnom Balkanu („Mali šengen“) je potpisana od strane Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Kroz implementaciju „Malog šengena“, kompanije su dobile veće regionalno tržište, sa gotovo 20 miliona potrošača.

Uslovi za pokretanje tranzicije i promena postoje. Alati za tranziciju postoje kroz: digitalizaciju, zelene javne nabavke, alternativne izvore energije, dostupne finansijske fondove i ključne javne politike koje mogu doprineti ostvarivanju ciljeva. Važno je sada sinhronizovati započete aktivnosti različitih aktera u jedan zajednički proces od nacionalnog interesa koji će postaviti zelene (održive) zahteve pred investitore s jedne strane, a sa druge strane dosledno slediti usvojenu politiku promena koja nam predstoji i obezbediti bolju budućnost za našu decu.

Autorka je master pravnih nauka, ekspertkinja za pravna pitanja zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije  i direktor predstavništva Kamberović&Cisneros holdings.

*Tekst je objavljen u okviru projekta „Od otpada do resursa“ koji realizuju Inženjeri zaštite životne sredine uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. 

1 COM (2020) 456 final