Otpadna ulja – najopasniji zagadjivač!

Otpadna ulja – najopasniji zagadjivač!

(Zašto ne postoji sistem upravljanja otpadnim uljima i kako ga uspostaviti)

Otpadna ulja predstavljaju izuzetno OPASAN OTPAD i jedan su od retkih zagadjivača koji zagadjuju i zemlju i vazduh i vodu

  1. Tone otrova u rekama

Oko 10.000 tona otpadnih ulja završi u rekama, zemljištu i deponijama. Odlaganje otpadnih ulja niko ne kontroliše. Potrebno definisati naknadu za proizvođače, uvoznike i sakupljače ovog otpada”

Večernje Novosti-10. 11. 2008.

  1. Samo deset odsto istrošenog auto-ulja se reciklira.

Bez obzira na troškove, Zakon o upravljanju otpadom, usvojen letos, obavezuje proizvođače i uvoznike da preuzimaju opasan otpad posle upotrebe i predaju ga ovlašćenom licu da njime upravlja.”

Politika-19.10.2009.

  1. Grejanje na 10.000 tona otrovnih auto-ulja

U razvijenim zemljama precizno je regulisan postupak prikupljanja i prerade motornog ulja.

Primitivni metod reciklaže auto-ulja u Srbiji izgleda ovako: umesto da se taj kancerogeni i mutageni otrov šalje na preradu, on se prodaje kao loživo za kotlarnice.

Čak 90 odsto iskorišćenih maziva uglavnom završi u zemljištu ili vodi, gde ih izlivaju radnici auto-servisa, ne mareći za to što litar upotrebljenog ulja zagadi milion litara vode.”

Politika-13.03.2011.

  1. Srbija troši 45.000 tona otpadnog ulja

U Srbiji se godišnje troši oko 45.000 tona ulja, uglavnom motornih, koja kao otpad spadaju među opasnije zagađivače životne sredine. Za razliku od evropskih zemalja, gde odavno postoji system i prikupljanja i obrade otpada, u našoj zemlji ovakvi projekti tek su početi.

U Beogradu se godišnje troši 10.000 do 15.000 tona ulja, pa se od 2007. godine na nivou grada sprovodi projekat kojim se želi uspostaviti efikasan sistem upravljanja tim otpadnim materijalom.”

Blic-20.03.2011.

  1. Ekološki incident u Kraljevu: Otpadno ulje završilo u Ibru

Večernje novosti 27.05.2018

  1. NOVI EKOLOŠKI INCIDENT, INSPEKCIJA KRENULA U KONTROLU:

Pronađeno motorno ulje u rupi pored puta kod Sombora!

Kurir-29.01.2018.

  1. Opet ulje u Moravi,

OzonPress-31.10.2018.

  1. ALARMANTNI REZULTATI INSPEKCIJE U VOJVODINI Otkriveno skoro 1.600 tona opasnog otpada

Blic-27.02.2020.

Ovih nekoliko “random” slučajeva objavljenih u sredstvima javnog informisanja zajedno sa fotografijama i video snimcima koji ih prate donekle opisuju sliku i ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi Srbija kada je u pitanju upravljanje/postupanje sa otpadnim uljima.

U trenutku kada praćenje emisije PM 10 i PM 2,5 (PM- Particulate metter – čestice) postaje sve “popularnije” i opasnost od istih, osim u pluća, prodire i u svest običnog gradjanina, važno je pomenuti koliki uticaj na povećanje koncentracije ovih čestica ima i upotreba/spaljivanje otpadnih ulja radi dobijanja energije-grejanja a uticaj je ogroman.

Primeri sa početka su zaista uzeti slučajnim odabirom i neki strašni slučajevi nisu pomenuti ali ono što nije slučajno to je hronologija ovih članaka.

Ne upuštajući se duboko u prošlost nabrojani slučajevi pokrivaju period od 2008. do 2020.

Od tada do danas Životna sredina je imala svoje ministarstvo, nije imala svoje ministarstvo, jeste i nije imala ministarstvo i evo sada ga opet ima.

12 godina se u Srbiji sa otpadnim uljima dešavaju poražavajuće stvari a reakcije donosioca odluka ne postoje.

2010. godine je donet pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima i on je još tada bio loš. Evo, 10 godina kasnije on je još uvek na snazi i, po mom mišljenju prešao je u status poražavajućeg, neprimenjivog u praksi. Radna grupa Ministarstva je sačinila predlog izmena ovog pravilnika u Junu 2020. Ali taj predlog još uvek negde čeka.

Slična je stvar i sa uredbom o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja je potpuno zatvorila mogućnost podsticanja sistema upravljanja otpadnim uljima, favorizuje “reciklere” EE otpada i tako 10 godina. Više puta je, u različitim prilikama, isticano pa i zaključeno da bez podsticanja sakupljačke mreže nema ni podizanja sistema upravljanja otpadnim uljima – taj process je najskuplji i najkomplikovaniji.

Treba znati da se u jedno vozilo za sakupljanje otpadnih ulja mora investirati minimum 20-25 hiljada EUR-a ( vozilo, vozač, ADR oprema, ADR obuka… ).

Stoga je neophodno omogućiti pristup podsticajnim sredstvima SAKUPLJAČIMA otpadnih ulja.

Osim toga, neophodno je omogućiti pristup podsticajnim sredstvima izvoznicima,u skladu sa Zakonom, posebno imajući u vidu da u Srbiji ne postoji postrojenje za reciklažu/re-rafinaciju otpadnih ulja u skladu sa propisima i direktivama EU, pa ni u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.

Novac za ovu namenu postoji – naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju PTO za ulja iznosi 12.00 dinara/kg – u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, ranije Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju Posebni Tokovi Otpada.

Ovakav ili sličan model nije nikakva novost niti “mudrolija” autora. Ovakav model postoji i živi ali podrazumeva Fond za zaštitu životne sredine i poseban račun (podračun) za svaki tok otpada posebno.

Godinama unazad ovaj novac nije korišćen za tu namenu nego je završavao na drugim mestima.

Donošenjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara 2018. nekom “vradžbinom” odredjeni tokovi otpada (i otpadna ulja) su proglašeni javnim dobrom i naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada i koje su bile izvorno namenjene za upravljanje otpadom su proglašene prihodom budžeta mimo svake logike i zakona i prisvojene od strane Ministarstva finansija, kao prihod budžeta.

Ali, da krenemo od samog početka:

  1. Šta su otpadna ulja?

Otpadna ulja, u smislu zakona o upravljanju otpadom, jesu sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao što su hidraulična ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tečnosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetička ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, mešavine ulje – voda i emulzije.-Član 48 Zakona o upravljanju otpadom.

Otpadna ulja (motorna, industrijska…) sadrže mnoge otrovne i kancerogene materije kao što su olovo, arsenik, kadmijum, hrom i policiklični aromatični ugljo-vodonici.

Nekontrolisanim spaljivanjem se u vazduh oslobađaju veoma štetni produkti sagorevanja, a njegovo udisanje dovodi do oboljevanja i prevremenog umiranja.

Nekontrolisanim spaljivanjem/loženjem otpadnog ulja neizbežno se u vazduh izbacuju otrovi koji ozbiljno truju ne samo one koji se tako greju nego i ljude koji žive oko njih.

Otpadno motorno ulje je još 1984. godine klasifikovano od strane Međunarodne Agencije za ispitivanje raka kao materija koja je kancerogena, što je potvrđeno i ponovnim razmatranjem 2009. godine.

Osim raka, javljaju se i drugi problemi, kao što su zaostajanje dece u mentalnom razvoju, anemija, neurološki poremećaji, oštećenje genetskog materijala…

Spaljivanje je verovatno najčešći način kako nas otpadno ulje truje, ali ne i jedini.

Kada se ispuste u tlo ili vodu, otpadna motorna ulja zagađuju zemljište i vodotokove, odakle dolaze u hranu i vodu, a zatim i u ljudski organizam, što izaziva velike zdravstvene probleme.

Otpadno ulje se u prirodi zadržava više desetina godina tako da ugrožava ljudsko zdravlje i decenijama pošto je izliveno.

  1. RASPOLOŽIVE KOLIČINE OTPADNOG ULJA U SRBIJI

Prema dostupnim podacima, godišnje se na tržište Srbije plasira oko 55,000 tona gotovih maziva koja, prema važećoj zakonskoj regulativi podležu plaćanju naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju PTO. Imajući u vidu da se može sakupiti izmedju 50% i 60% otpadnih ulja od količine stavljene na tržište znači da je količina otpadnog ulja koja se generiše izmedju 26,000 i 33,000 tona godišnje.

Ova količina će rasti u skladu sa predvidjenim rastom industrijske proizvodnje ( approx.. 4% godišnje).

U daljem radu će biti korišćena pretpostavka da je količina raspoloživog otpadnog ulja za sakupljanje na nivou 25,000 tona u 2021.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u 2019. Godini je na tržište Republike Srbije plasirano oko 38,000 t gotovih maziva. Ako se ima u vidu da Agencija raspolaže samo podacima iz prijavljenih količina jasno je da postoje uvoznici i proizvodjači koji ne prijave oko 17,000 tona godišnje kako bi izbegli plaćanje naknade za upravljanje posebnim tokovima otpada čime je sistem upravljanja otpadnim uljima oštećen za oko 200 Miliona dinara godišnje odnosno za oko 2 Milijarde dinara (oko 17 Miliona EUR-a) od uspostavljanja obaveze plaćanja naknade za mineralna i sintetska ulja 2010. godine.

  1. Količine sakupljenog otpadnog ulja

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u 2019. godini 2348,00 tona otpadnih mineralnih i sintetskih ulja je tretirano u postrojenjima za tretman (sagorevanje i priprema za sagorevanje ) a izvezeno je 44,00 tone što ukupno predstavlja oko 6,18% od ukupno stavljenih količina na tržište.

Najveći deo ovih količina je spaljen (suprotno načelima CE i hijerarhiji u upravljanju otpadom) a tehnologija kjom se vrši priprema za ponovno iskorišćenje otpadnih ulja je vrlo loša i zastarela. Po pravilu je to tehnologija kojom se do određene mere odstranjuju voda i mehaničke nečistoće a krajnji produkt ovog procesa vrlo teško odrediti i najčešće je opasan po životnu sredinu i zdravlje. Prema dostupnim informacijama i ovako dobijeni proizvodi završavaju na ilegalnom tržištu i to kao dodatak dizel-gorivu i mazutu a postoje i slučajevi kada su od tog produkta dobijani proizvodi koji su direktno ugrožavali zdravlje ljudi.

Upadljiv je podatak da je u 2019. godini, u Srbiji sakupljeno manje otpadnih ulja nego bilo koje godine u periodu 2011.- 2019.!!!

Preko 35 HILJADA TONA otpadnog ulja je završilo u životnoj sredini:

– U vazduhu, u vodi, u zemljištu…

 

Ako se ovaj podatak proširi na period 2011-2020 dolazi se do podatka da je u životnu sredinu ispušteno preko 280,000 kg otpadnog ulja odnosno preko 300 MILIONA LITARA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ako se, za trenutak fokusiramo na 2019:

2019 – Otpadna ulja

U 2019. je na tržište Srbije plasirano 38,706.20 tona ulja koja podležu plaćanju naknade.

 

38,706,200 kgr x 12 rsd = 464,474,400.00 rsd – plaćena naknada za ulja-PTO

 

Sakupljeno i tretirano-izvezeno: 2,392.00 to

 

Mogući podsticaji: 464,474,400.00 RSD / 2,392.00 tona = 194.00 rsd/kgr – teoretski 2019.

 

Sva iskustva govore da je u praksi moguće sakupiti 50-55% otpadnog ulja u odnosu na količine stavljene na

tržište – za 2019. u Srbiji bi to bilo oko 20,000 tona

Mogući podsticaji na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim uljima za 2019:

464,474,400.00 rsd / 20,000,000.00 kgr = 23 rsd/kgr – realno za 2019.

 

S tim u skladu a i imajući u vidu da su količine proizvoda stavljene na tržište Srbije u proseku 37,000 tona* godišnje** podsticaje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim uljima je apsolutno moguće opredeliti za svaku (narednu) godinu u iznosu od 23 rsd/kgr.

* Na ove količine bi trebalo dodati i količine koje nisu prijavljene a to je negde izmedju 10 i 15 hiljada tona godišnje.

** po podacima Agencije za zaštitu životne sredine

U periodu 2016-2019 nije isplaćeno 1,769,077,898.64 din. (approx. 15 MILIONA EURA) sredstava koja su izvorno namenjena za upravljanje otpadnim uljima

Ako gore navedene činjenice uporedimo sa podsticajnim sredstvima koja su dodeljena operaterima za EE otpad videćemo kolika je disproporcija i koliko je otpadno ulje, zajedno sa drugim posebnim tokovima otpada, potpuno stavljeno van fokusa bez obzira na činjenicu da se radi o najopasnijem otpadu iz grupe proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada :

Operaterima za EE otpad je dodeljeno 6,376,822,000.00 dinara, = približno 54 Miliona Eura, odnosno 69,3% od ukupno dodeljenih sredstava svim operaterima koji se bave Posebnim Tokovima Otpada***

*** Posebni Tokovi Otpada: gume, baterije i akumulatori, mineralna i sintetička ulja, električni i elektronski proizvodi, vozila

kategorija M1 ili N1, Lekovi.

izvor: odluke o dodeli podsticajnih sredstava po javnom konkursu za 2016,2017,2018 i 2019.

Od početka 2016. naovamo Avista Oil prati stanje na tržištu otpadnih ulja i upravljanje ovim otpadom.

U pripremama za uspostavljanje kompanije u Srbiji imali smo više sastanaka sa relevantnim činiocima: Ministarstvom zaštite životne sredine, PKS, Agencija za zaštitu životne sredine…

Već tada se pokazalo da odredjene podzakonske akte treba odmah menjati i svi smo se, bezrezervno, složili oko toga.

Kada smo 2018. počeli sa radom u Srbiji stanje je već bilo bitno lošije-ništa se nije promenilo ali je donet Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji je odredjene tokove otpada svrstao u javno dobro i prisvojio naknade koje su bile izvorno namenjene za upravljanje otpadom.

Osim što je ovo apsurd i jedinstven slučaj, ovaj zakon je protivustavan i suprotan u odnosu na bar dva zakona: Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o javnoj svojini.

Ostaje potpuno nejasno kako je nekome palo na pamet da OTPAD proglasi javno dobro – odnosno prirodno bogatstvo, dobro od opšteg interesa i dobro u opštoj upotrebi.

Članom 99. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je definisano da proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada predstavljaju javno dobro.

Ako je otpad javno dobro zašto onda država ne upravlja njime kao što je to slučaj sa putevima, šumama, rekama, jezerima… putem javnih preduzeća ili sl.

Kada se radi o mineralnim i sintetskim otpadnim uljima jedina mogućnost da se ispune principi hijerarhije upravljanja otpadom,cirkularne ekonomije i održivog razvoja i ispoštuje zakonom definisan pojam reciklaže jeste re-rafinacija otpadnog ulja.

Re-rafinacija je savremeni tehnološki postupak recikliranja otpadnog ulja kojim se otpadno ulje prera-djuje/reciklira radi dobijanja visokokvalitetnog baznog ulja koje se ponovo koristi za proizvodnju svežih maziva.

U Srbiji ne postoji postrojenje za reciklažu (re-rafinaciju) otpadnih ulja i neće ga ni biti u skorijoj budućnosti obzirom da se radi o sofisticiranoj, savremenoj tehnologiji koja podrazumeva investiciju veću od 60 miliona Eura.

Kratak osvrt na stanje i ciljeve u zemljama EU

Lubricant and Used Oil Material Balance in the European Union, 2019

Izvor:

Global Used Oil and Re-refined Lubricants:

Market Analysis and Opportunities

November 2019

 

GEIR (Evropsko Udruženje Industrije Regeneracije) podnelo je Evropskoj komisiji predloge za reviziju

Direktive 2008/98 / EC u 2011. GEIR je predložio sledeće ciljeve: 

  •  Do 2025 :

Cilj u zemljama EU je prikupiti 100 % od otpadnog ulja koje je moguće prikupiti u svim državama članicama.

Cilj u zemljama EU je re-rafinisati min.85% od otpadnog ulja koje je moguće prikupiti u svim državama članicama

 

  • Zemlje članice koje nemaju postrojenja za re-rafinaciju otpadnog ulja MORAJU IZVESTI otpadno ulje u zemlje članice koje ih imaju kako bi se postigli ovi ciljevi.
  • Prvi korak učinjen je revidiranom Okvirnom direktivom o otpadu 2018/851. Države članice moraju prijaviti potrošnju maziva, prikupljanje i korištenje otpadnih ulja počevši od 2020., nakon čega će Evropska komisija postaviti ciljeve za recikliranje/re-rafinaciju otpadnih ulja.

Imajući u vidu proces pristupanja EU i poglavlje 27, Srbija će morati da učini sve kako bi pokušala da barem donekle postigne ove zadate ciljeve.

AVISTA OIL rafinerija, Dollbergen, Nemačka

 

rafinerija Peachtree City, USA, UES is a member of

 

ZAKLJUČAK

  1. Sistem upravljanja otpadnim uljima u Republici Srbiji praktično ne postoji

  2. Moguće je početi uspostavljanje sistema u relativno kratkom roku

NEOPHODNI PREDUSLOVI

  • Izmena Pravilnika o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima

    • Izmena Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava i omogućen pristup podsticajnim

sredstvima SAKUPLJAČIMA i IZVOZNICIMA otpadnih ulja.

  • Izmena Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara

  • Izmena Zakona o upravljanju otpadom

  • Uspostavljanje Fonda za zaštitu životne sredine/Zelenog fonda…

OČEKIVANI REZULTATI

Ono što treba imati u vidu je da Srbija sa uspostavljanjem sistema upravljanja otpadnim uljima počinje praktično od “nule” a da je uspostavljanje sistema proces koji traje.

Zbog svega navedenog,neophodno je da se ovom procesu pristupi sistematično, “korak po korak” ali energično, bez kompromisa,i rezultati će veoma brzo biti očigledni.

Dobitak u smislu zaštite životne sredine je nemerljiv.

Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da proces uspostavljanja sistema upravljanja otpadnim uljima ne može trajati kraće od 5-7 godina,u nekim slučajevima i više od 10 godina, a da je za njegovo uspostavljanje u punom kapacitetu neophodno investirati izmedju 6 i 10 miliona eura,sukcesivno.

Autor: Nebojša Malešević

(Autor je direktor AVISTA OIL d.o.o. sa preko 35 godina iskustva u proizvodnji maziva i upravljanju otpadnim uljima)

AVISTA OIL d.o.o. je deo AVISTA OIL A.G. grupe, jednog od najvećih reciklera otpadnih ulja u Evropi i najvećeg svetskog sakupljača otpadnih ulja.

Od 1951. AVISTA OIL se primarno bavi sakupljanjem i re-rafinacijom otpadnih mineralnih i sintetskih otpadnih ulja.

U sastavu kompanije su tri rafinerije sa najsavremenijom tehnologijom kapaciteta preko 500,000 tona godišnje i 7 sakupljačkih kompanija u Evropi i SAD.

Kompletna analiza se može videti na https://www.avista-oil.rs/download/ :