Pregled propisa koji regulišu prikupljanje farmaceutskog otpada od građana – dileme i praksa

Pregled propisa koji regulišu prikupljanje farmaceutskog otpada od građana – dileme i praksa
Piše: Ivana Milovac, dipl. pravnica

Upravljanje farmaceutskim otpadom u Republici Srbiji regulisano je određenim propisima, a oni koji imaju neposredan uticaj na upravljanje faramacutskim otpadom od građana jesu važeći Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o naknadama korišćenja javnih dobara i Pravilnik o načinu i postupku upravljanja faramceutskim otpadom.

Zakon o upravljanju otpadom postavlja definiciju farmaceutskog otpada obuhvatajući pored lekova primarnu ambalažu i pribor korišćen za njihovu primenu. Zakon takođe pravi podelu farmaceutskog otpada na dve grupe:

  1. neopasan farmaceutski otpad koji ne predstavlja opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ne tretira se po postupku propisanom za upravljanje opasnim farmaceutskim otpadom i
  2. opasan farmaceutski otpad nastao od lekova i dezinficijenasa koji sadrže teške metale, kao i lekova poznatog sastava i lekova čiji se sastav ne može utvrditi, a zahtevaju posebne postupke tretmana.

Kada je u pitanju farmaceutski otpad od građana, u praksi se sa ovom vrstom otpada uglavnom postupa kao sa opasnim faramceutskim otpadom zbog nemogućnosti utvrđivanja porekla ovako sakupljenog otpada.

Obaveze aktera u procesu zbrinjavanja farmaceutskog otpada od građana bliže su određene članom 56. Zakona o upravljanju otpadom, a posebno Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja farmaceutskim otpadom.

Pa tako, sve apoteke koje su osnovane kao zdravstvene ustanove kao i apoteke osnovane kao privatna praksa, između ostalog, imaju obavezu da preuzmu farmaceutski otpad proizveden od građana i da taj otpad predaju operaterima, u poslovnom prostoru apoteke obezbede prostor za kontejner za besplatno sakupljanje neupotrebljivih lekova od građana i na vidnom mestu istaknu obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana, kao i da za vraćanje neupotrebljivih lekova građani ne plaćaju naknadu.

Ko snosi troškove upravljanja farmaceutskim otpadom od građana jedno je od spornih pitanja koje u praksi otežavaju izvršavanje obaveza koje imaju apoteke po osnovu Zakona o upravljanju otpadom

Pitanje pokrivanja troškova propisano je Zakona o upravljanju otpadom koji ovaj teret prebacuje na proizvođače i/ili uvoznike lekova. Visina ove naknada utvrđuje se proporcionalno učešću u masi plasmana proizvoda na tržište Republike Srbije, a na osnovu evidencije koju vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Kako je Zakonom o naknadama korišćenja javnih dobara definisano da lekovi koji posle isteklog roka ostaju u posedu i sakupljaju se od građana predstavljaju poseban tok otpada, obveznici, među kojima su i proizvođači i uvoznici lekova, obavezni su kako prema ovom Zakonu tako i prema Uredbi o posebnim tokovima otpada da plaćaju posebnu naknadu za upravljanje posebnim tokovima otpada. Takođe ovi propisi propisuju i načine i rokove izveštavanja obveznika prema Agenciji zaštite životne sredine.

Utvrđivanje ove naknade vrši Ministarstvo zaštite životne sredine rešenjem za kalendarsku godinu, a na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine. Ovakva odredba  nije dovoljno precizna, s obzirom da evidenciju o prometu lekova i stavljanju istih na tržiste vodi Agencije za lekove, a kako je ranije istaknuto da je Zakon o upravljanju otpadom predvideo da se na osnovu nje plaća nadokanda za farmaceutski otpad prikupljen od građana, neophodno jasno definisati saradnju ove dve agencije kada je u pitanju razmena podataka na osnovu kojih bi obveznici ispunili svoje zakonske obaveze.

Zakon o upravljanju otpadom nameće građanima dužnost da neupotrebljive lekove predaju apotekama. Međutim, zbog nedovoljno jasnih odredaba zakona, u praksi veoma mali broj apoteka omogućava ovu uslugu građanima. Ovaj problem prepoznat je i u novoj Staretegiji upravljanja otpadom koja definiše određene mere u cilju unapređenja prikupljanja i zbrinjavanja ove vrste otpada. Strategija predviđa uspostavljanje integrisane mreža postrojenja za tretman, koja između ostalog, obuhvata i reciklažna dvorišta za opasan otpad iz domaćinstava, uključujući i medicinski i farmaceutski otpad.

Bezbedno uklanjanje farmaceutskog otpada iz životne sredine jedan je od preduslova da se spreče njegove negativne posledice na zdravlje ljudi i životnu sredinu, a da bi se obezbedio bezbedan način upravljanja farmaceutskim otpadom i sprečavanje njegovog negativnog dejstva na životnu sredinu potrebno je uspostavljanje jasne zakonske osnove kako bi svi akteri u postupku mogli da ispunjavaju propisane obaveze spram uloge i uticaja koji imaju u sistemu sakupljanja farmaceutskog otpada od građana.

Ivana Milovac