Primarna selekcija u Zrenjaninu nije se pomerila sa nulte tačke

Primarna selekcija u Zrenjaninu nije se pomerila sa nulte tačke

JKP „Čistoća i zelenilo” u Zrenjaninu se na svom Fejsbuk profilu nedavno više puta požalilo (a pritom i pohvalilo) da su ponovo uklonili divlju deponiju na platou ispod Vojvođanske banke, u blizini jednog tržnog centra. Međutim postupanje gradskog komunalnog preduzeća nije za prelaznu ocenu, navodi Gojkan Stojinović, stručnjak za cirkularnu ekonomiju i upravljanje otpadom. Prema njegovim rečima, „Čistoća“ je poput studenta koji tri-četiri puta izlazi na isti ispit, sa istim pitanjima i svaki put padne, ali koji se onda hvali kako je izašao da polaže, očekujući da ga zbog toga svi podržavaju.

Šta je „Čistoća“ mogla da uradi po pitanju pomenutog smetlišta?

Nije vest da je JKP počistila neki otpad, to je deo njihovog posla. To je slično kao da se neki market reklamira kako ima u rafovima robu, mesara da ima meso, a pekara hleb. Prava vest bi bila da je usluga unapređena, da su sprovedene mere kojima bi se sprečilo ili bar umanjilo ponovno pojavljivanje divlje deponije. Logično bi bilo da su iz JKP razgovarali sa vlasnicima tržnog centra o vrstama i količinama otpada koji tu mogu nastati. Na osnovu toga se mogao napraviti plan – o ceni usluga, broju i vrsti posuda koje bi bile postavljene i učestalosti odvoženja otpada. Dakle, potreban je odgovoran, stručan, sistemski pristup umesto lagodnog, paušalnog pristupa koji podrazumeva ostanak u zoni komfora.

To pokreće i priču o razvrstavanju otpada pre nego što se sve skupa baci na deponiju?

Problemi u ovoj oblasti su duboko sistemski i potrebna je ozbiljna reorganizacija. Ključ problema pa i rešenja leži u samom JKP „Čistoća”, ali i na gradu kao osnivaču i vlasniku preduzeća. Ono mora biti organizovano efikasno na tržišnom principu, bez kadrovskog balasta. Jedna od stvari od kojih se može odmah krenuti jeste način obračuna usluge sakupljanja i odvoženja čvrstog komunalnog otpada (ČKO). Kod nas se naplata ove usluge vrši obračunom cene po kvadratnom metru nekretnine, ali otpad ne proizvodi površina stana već onaj ko tu živi. Postoji i model obračuna po članu domaćinstva, ali koji je takođe nekorektan. Na primer, gledajući dve porodice – tročlane sa visokim standardom života i petočlane niskog životnog standarda – jasno je da više otpada proizvodi onaj ko može sebi priuštiti da baci hranu, garderobu itd. Dakle, obračun prema količini nastalog otpada je transparentno rešenje kojim se može stimulisati i primarna selekcija o kojoj toliko govorimo, a nismo mrdnuli sa nulte tačke.

Jedan od predloga je i izdavanje građanima kanti za revers?

Dugogodišnjim radom u ovoj oblasti došao sam (i ne samo ja) do zaključka da se građani odgovorno ponašaju ukoliko im je to i omogućeno. Jedan od načina za to je i podela posuda za sakupljanje ČKO, čime bi se uvela standardizacija usluge, potencijalno smanjili troškovi i olakšalo svim učesnicima u sistemu. Umesto da se građani snalaze sami, da gledamo pored puta kese, džakove i raznu burad, „Čistoća“ može svima da podeli kante na revers i tako „zaduži“ građane. Sledeći korak bi bila primarna selekcija otpada na mestu nastanka – u domaćinstvima. Postoji čitav niz modela od tzv „suve“ i „mokre“ kante pa do kompleksnih modela sortiranja svake frakcije otpada. Takođe je i edukacija građana i pravovremeno informisanje obaveza komunalnog preduzeća. Zašto nema organizovanih, edukativnih, interaktivnih radionica sa decom predškolskog i školskog uzrasta? Sećate se akcija sakupljanja papira u osnovnim školama, u čemu su se takmičili razredi i za šta su bili nagrađivani? Zašto JKP nema dan otvorenih vrata?

Dakle, nešto konkretno se može učiniti već sada po pitanju otpada, što ne iziskuje ulaganja potrebna za planiranu transfer stanicu na gradskoj deponiji?

Transfer stanica ne može biti izgovor da se ne unapredi usluga jer ona je samo logističko sredstvo, a ne sistemsko rešenje. U pitanju je prilično prosta stanica za pretovar, gde se iz jednog manjeg kamiona otpad prebacuje u veći. Kompostilište je najobičniji plato na kojem se odlaže adekvatan organski otpad, koji se potom malo promeša, obogati bakterijama i onda se čeka da od njega nastane kompost. Prvenstveno, nemamo konkretne podatke o našem otpadu. Ne znam da li su o tome ikada vršene ozbiljne analize u Zrenjaninu. „Čistoća” i lokalna samouprava danas svoje nečinjenje pravdaju troškovima, Međutim, koliko se svake godine plaća za sanaciju jednog istog divljeg smetlišta i zašto se taj novac ne preusmeri u formiranje održivog sistema? Dakle, nakon sanacije divlje deponije, očekujući da će se navike ponavljati, ovaj prostor bi se mogao opremiti adekvatnom infrastrukturom i posudama za odlaganje otpada. Tek nakon toga bi se mogle uvesti sankcije za građane koji to ne poštuju. To bi rasteretilo budžet grada, unapredilo komunalne usluge, ali i životnu sredinu.

Koje primere dobre prakse iz bližeg okruženja možemo uočiti?

Za bolje zbrinjavanje otpada nije potrebno zagledati se u Nemačku, Švedsku ili Austriju, navodi Gojkan Stojinović. – Javno-komunalno preduzeće na Krku godinama unapređuje upravljanje otpadom. Prvi su u Hrvatskoj sa oko 70-80 odsto ponovno iskorišćenog i tek 20-30 procenata deponovanog otpada – kaže naš sagovornik. Primera dobre prakse ima i u Srbiji. Početkom prošle godine beogradska opština Savski venac je u saradnji sa „Gradskom čistoćom“ pokrenula u akciju da se domaćinstvima dodele PVC kante za otpad – zelene za odlaganje klasičnog komunalnog otpada, a plave za reciklabilni. Takođe, JKP „Šumadija“ iz Kragujevca je lane postavilo prvi „reciklomat“ u Srbiji – uređaj u koji građani mogu ubaciti limenke, plastične i staklene flaše, a zauzvrat dobijaju popust za gradski prevoz ili besplatan mobilni internet.

Milana Maričić