Strategija zavisi od sistema upravljanja ambalažnim otpadom

Strategija zavisi od sistema upravljanja ambalažnim otpadom

Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda Privredne komore Srbije formirala je radnu grupu čiji je zadatak bio da izradi Strategiju upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije. Cilj izrade ovog strateškog dokumenta je razvijanje održivog sistema upravljanja plastikom i smanjenje plastičnog otpada i njegovog uticaja na životnu sredinu. Nacrt strategije je urađen i u toku je prikupljanje reakcija – primedbi i sugestija privrednih subjekata na ovaj dokument.

U oblasti unapređenja upravljanja plastičnim ambalažnim otpadom, rešenja za našu zemlju ukrštaju se sa ciljevima i merama u regulativi Evropske unije. Naravno, s obzirom na naše sveukupno kašnjenje u ovoj oblasti, naši ciljevi iskazani procentima manji su nego za EU, a pitanje je – da li su i ostvarivi – onako, kako je strategijom predviđeno.

Na primer, nacrtom strategije PKS predviđeno je da od 2025. godine PET boce moraju sadržati najmanje 25% reciklirane plastike, a za period od 2030. godine taj limit se diže na 30%. Takođe, strategija predviđa da minimalni cilj do 31. decembra 2025. godine za odvojeno sakupljanje radi recikliranja plastičnog amhalažnog otpada bude 35% plastike, a do kraja 2030. godine 40%.

Da li je i u kojoj meri ovako nešto izvodljivo, pitali smo Mihaila Mateskog, generalnog direktora Greentecha:

– Ako se fokusiramo na cilj da od 2025. godine PET boce moraju sadržati najmanje 25% reciklirane plastike, pretvoreno u cifre, a u okvirima postojećeg sistema, to bi izgledalo ovako:

– Plasirani PET na tržištu 2025.: 50,000 t/god (trenutno je oko 45,000 t/god , očekujem da će do 2025. sigurno biti preko 50,000 t/god);

– 25% od tih količina treba da bude R-PET i to Natur (Transparent) – 12,500 t/god; (bitna napomena: proizvodjači PET boca koriste samo Natur R-PET. Obojeni PET (plavi, zeleni, braon) koristi se za proizvodnju PET vlakana i PET traka za vezivanje);

– Očekivani procenat sakupljanja PET boca u 2025. u slučaju da sistem ostane isti je 40% (20,000t/god) (trenutno je 35% – 16.000 t/god);

– Očekivani procenat sakupljanja PET boca A kvaliteta (prikladan za R-PET) u 2025. u slučaju da sistem ostane isti je 50% (10,000t/god);

– Učešce Natur (transparent) PET boca u sakupljenim kolčinama otpadnih PET boca je 60% (6,000t/god);

– Preradom 6,000 t/god PET boca do R-PET granulata dobija se količina od 4,285 t/god (konverzija ulaz/izlaz je 1,4);

– Razlika između potrebnih 12,500 i realnih 4,285 t/god je  -8,215 t/god (nedostaje 65% količina).

U slučaju uvodjenja sistema depozita, nastavio je Mateski,  kalkulacija bi izgledala ovako:

– Plasirani PET na tržištu: 50,000 t/god;

– Očekivani procenat sakupljanja PET boca u 2025.: 80% (40,000t/god);

– Očekivani procenat sakupljanja PET boca A kvaliteta (prikladan za R-PET) u 2025: 90% (36,000t/god);

Učešće Natura (Transparent) PET boca u sakupljenim količinama otpadnih PET boca: 60% = 21,600t/god;

– Preradom 21,600 t/god PET boca do R-PET granulata dobija se količina (1,4 je konverzija ulaz/izlaz): 15,438 t/god;

– Razlika izmedju potrebnih 12,500 i realnih 15,438 t/god: +2,938 t/god (dobija se višak 23%).

Sve u svemu, tvrdi Mateski, sa postojećim sistemom sakupljanja nije moguće postići cilj da od 2025. godine PET boce sadrže najmanje 25% reciklirane plastike. Neophodno je uvođenje depozitnog sistema, koji obezbeđuje sakupljanje od preko 80% ukupno plasiranih količina i oko 90% PET boca A kvaliteta.

U ograničenja postojećeg sistema Mateski navodi nizak procenat sakupljanja ( 35 – 40%), kao i nizak kvalitet sakupljenih PET boca zbog visoke kontaminacije. Pored toga, sistem koji u potpunosti zavisi od tržišnih cena sakupljenih PET boca je nepredvidiv, jer je u slučaju velikih kolebanja cena moguć kolaps celokupnog sistema. Iz gore navedenih razloga, nisu moguća ulaganja u dalji tehnološki razvoj postojećih reciklera i proizvodnju finalnih proizvoda od otpadnih PET boca, zaključuje Mateski.