Zabrana kesa je višestruki promašaj Ministarstva zaštite životne sredine

Zabrana kesa je višestruki promašaj Ministarstva zaštite životne sredine

U Beogradu je 4. novembra održana sednica Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda – sekcije proizvođača proizvoda za transport i pakovanje od plastike-proizvođača kesa. Skup je održan povodom donošenja odluka pojedinih gradova o zabrani plastičnih kesa.
O zaključcima sa ove sednice za portal Reciklaža govori Viktor Grujić, predsednik sekcije proizvođača kesa PKS:

– Proizvodnjom plastičnih kesa u Srbiji se bavi oko 200 subjekata. Nekima je to osnovna delatnost a nekima je proizvodnja kesa deo proizvodnje jer se mnoge firme bave i proizvodnjom raznih drugih vrsta plastike. Eventualna zabrana kesa pogodiće sve ove firme, neke u većem a neke u manjem obimu.
Potrošnja kesa u Republici Srbiji nakon uvođenja naplate je jako pala. Kod onih kategorija kesa kod kojih je uvedena naplata potrošnja je pala oko 70%. Trenutna potrošnja kesa u Srbiji u odnosu na ukupnu količinu ambalažnog odpada je oko 1,2% ambalažnog otpada i oko 0,2% učešća u ukupnom otpadu koji se emituje na teritoriji Republike Srbije. Većina kesa koju potrošači kupe na kasama maloprodajnih objekata ima višekratnu upotrebu jer se osim za nošenje robe iz prodavnica koriste i kao kese za smeće. Iz ovog razloga je potrošnja kesa za smeće u Srbiji veoma mala. Danska studija o plastičnim kesama iz 2017 godine je upoređivala plastične kese sa ostalim vrstama ambalaže koja se koristi u maloprodajnim objektima u Danskoj (u analizu su uključili papirne kese,kese od biopolipera i razne vrste cegera i torbi za nošenje urađenih od plastike i tekstila). Došli su do zaključka da najmanji uticaj na životnu sredinu ima obična plastična kesa izrađena od polietilena.
Između ostalog, donosioca odluka ovakve poteze pravdaju usaglašavanjem sa aktima i trendovima u Evropskoj uniji?
– Evropska unija je 2015. godine donela direktivu o plastičnim kesama kojom se traži smanjenje korišćenja, a ne zabrana plastičnih kesa. Ova odluka je dopunjena 2018 godine odlikom o zabrani određenih vrsta plastičnih proizvoda kao što su štapići za nošenje balona i sl. ali i 2018. godine plastične kese su izuzete od zabrane. Po direktivi Evropske unije razlikuje se tri vrste plastičnih kesa:
1. Ultra tanke plastične kese debljine do 15 mikrona. Ove plastične kese se smatraju neophodnima za pakovanje rinfuzne robe,proizvoda kao što su voće i povrće koje se prodaje u rasutom stanju, proizvoda koji su vlažni,masni i sl. Direktiva Evropske unije dopušta da se ova vrsta kesa izuzme od zabrane jer je neophodna za nužno pakovanje.
2. Tanke plastične kese debljine od 15 do 50 mikrona. Ovo su kese koje se sada troše na kasama prodavnica i na njih se odnose mera ograničenja Evropske unije. Potrošnju ovih kesa traba smanjiti prvo na 90 komada po glavi stanovnika, a posle 2025. godine na 40 komada po glavi stanovnika.
3. Debele plastične kese za višekratnu upotrebu. Ove kese su debljine preko 50 mikrona i za njih ne važe nikakva ograničenja. U većini zemalja Evropske unije se traži da u ovu kesu ide određena količina recikliranih
materijala.Po našem mišljenju ova kesa može sadržati najmanje 50% recikliranih sastojaka čime bi se stimulisala reciklaža i pomoglo reciklerima da plasiraju svoje proizvode.
Kao alternativa, pominju se papirne kese?
– Papir jeste sirovina koja se najviše reciklira. Međutim, za razliku od ostalog papira papirna kesa se ne reciklira,već se nakon upotrebe baca, pošto bude vlažna,masna ili se u nekim slučajevima, ukoliko je veća, iskoristi za bacanje smeća koje nije vlažno. Papirna kesa je u proseku 7 puta teža od plastične. Ukoliko bismo zamenili plastične kese papirnim, to bi povećalo potrošnju papira kao ambalažne sirovine za 32 do 35 hiljada tona. Pošto ovaj papir ne bi bio recikliran, to bi se procenat reciklaže papira u Srbiji smanjio za najmanje 20 do 30%. Za proizvodnju jedne tone papira treba poseći 17 do 20 stabala starosti u proseku 17 godina. Dakle, za potrošnju papira u Srbiji bilo bi neophodno poseći više od pola miliona stabala godišnje. Pošto jednom stablu treba 17 godina do faze punog rasta, to znači da bismo posekli oko 10 miliona stabala, dok prvo stablo koje je posečeno ne poraste i bude raspoloživo za novu proizvodnju papira. Napominjemo da su se nekada davno umesto plastičnih koristile papirne kese, a da je plastična kesa kao izum napravljena upravo zbog toga da se spreči seča šuma.
Mi, proizvođači plastičnih kesa,  smatramo da Srbija u svojoj politici u vezi sa plastičnim kesama treba da ide upravo u pravcu Evropskih direktiva. Naše je mišljenje da treba ostaviti kese do 15 mikrona kao nužno pakovanje a da se one koriste samo za pakovanje voća,povrća,rinfuznih proizvoda i sl. Dakle, ove kese ne treba da budu na kasama. Treba ograničiti potrošnju kesa od 15 do 50 mikrona prvo uvođenjem obavezne naplate, a ako to ne smanji potrošnju na 40 kesa po glavi stanovnoka, onda treba razmotriti ukidanje ovih kesa. Što se tiče debelih kesa debljine preko 50 mikrona, njihovu proizvodnju i promet ne treba ograničavati, jer su one jako debele, mogu se koristiti 20 i više puta, ali treba obavezati proizvođače da ova kesa sadrži najmanje 50% recikliranih sirovina.
Ministarstvo zaštite životne sredine predlaže da se odluke o upotrebi kesa prepuste lokalnim samoupravama. Možda se neće svi odlučiti na zabranu kesa?
Što se tiče predloga Ministarstva zaštite životne sredine da se odlučivanje o kesama prenese na nivo lokalnih samouprava, smatramo da je ova odluka katastrofalna. Ovim se krši zakon o ambalaži, jer samo vlada Srbije i nadležno ministarstvo može definisati način upotrebe određene vrste ambalaže. Sve ostalo nije u skladu sa zakonom. Zamislite situaciju da jedna pravila važe u Beogradu, druga u Novom Sadu treća u Nišu i tako redom. Koji bi maloprodajni lanac i koji proizvođač mogao da se snađe u toj šumi različitih propisa. Ovo bi totalno razbilo jedinstvo srpskog tržišta, što nije u skladu sa zakonom o trgovini. Takođe, neke od lokalnih samouprava bi mogle da donesu propise koji su u suprotnosti sa evropskom direktivom o plastičnim kesama. Pošto će ova Evropska direktiva verovatno biti transponovana u naš zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu to bi mnoge lokalne samouprave bile van zakona. Napominjemo da je Evropska direktiva doneta na nivou Evropske unije baš iz razloga da se odlučivanje ne bi razvodnjavalo i rascepkavalo. U direktivi stoji da se ne smeju donositi nikakve odluke koje bi uticale na jedinstvo tržišta. Iz ovoga se vidi da je preporuka našeg ministarstva u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije i Evropske unije. Grad Beograd je doneo svoj pravilnik po zakonu o glavnom gradu i ta odluka je zakonita ali odluka bilo koje druge lokalne samouprave nije zakonita.
Šta bi, iz vašeg ugla, trebalo preduzeti kako bi se pronašlo najbolje rešenje?
– Smatramo da je neophodna uraditi izmene u zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, prilagoditi ga Evropskim direktivama, a nakon toga doneti odgovarajuće pravilnike koji će regulisati ovu oblast. Ovaj pravilnik treba da važi za čitavu teritoriju Republike Srbije.
Proizvođači su svesni ograničenja u proizvodnji koja nam diktiraju Evropska direktiva i budući propisi Republike Srbije. Spremni smo da zarad dobrobiti svoje zemlje preuzmemo sva ta ograničenja. Smatramo da između proizvođača i Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije nema dovoljno komunikacije i da ta komunikacija mora da bude puno bolja nego do sada. Mi želimo da sa naše strane damo neko svoje mišljenje i eventualne preporuke koje ministarstvo može da uvaži ali i ne mora. Bitno je samo da nas neko sasluša, istakao je Grujić.

foto: Privredna komora Srbije

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SIGURNOSNO PITANJE *