Domaće fabrike hartije ne mogu da popune svoje reciklažne kapacitete, a sirovine se izvoze

Domaće fabrike hartije ne mogu da popune svoje reciklažne kapacitete, a sirovine se izvoze

Domaće fabrike za preradu kartona i hartije ne mogu da popune svoje reciklažne kapacitete od sirovina u Srbiji, ali i pored toga, deo ove sirovine se izvozi, piše  Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Sagovornice VOICE-a tvrde da to nije logično, ali je legalno, jer principi slobodnog tržišta onemogućavaju državi da izvoz ograniči.

One objašnjavaju da problem leži u slaboj i neuređenoj primarnoj i sekundarnoj selekciji otpada, pa i ono što možemo da recikliramo, delom završi na deponijama.

Stručnjakinja za upravljanje otpadom i reciklažu Kristina Cvejanov kazala je da je jasno da sakupljačka preduzeća koja su osnovale strane inostranih firmi rade u interesu svojih grupacija i da nemaju obavezu da rade u interesu Srbije. Napominje i da je Ministarstvo životne sredine pokušalo da reši ovaj problem, ali nije uspelo zbog principa slobodnog tržišta.

Specijalistkinja za upravljanje otpadom i članica organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Nevena Nenadović rekla je da je nerazvijen sistem primarne i sekundarne selekcije otpada jedan od uzroka činjenice da smeća završi na deponijama.

Sagovornice VOICE-a saglasne su da je neophodno uspostaviti primenu finansijskih mehanizama koje će podstaći reciklažu i uticati na promenu svesti građana.

Fabrika kartona Umka i Fabrika hartije Beograd zbirno imaju oko 200.000 tona kapaciteta za preradu ove sirovine. Zvanični podaci pokazuju da se u Srbiji ni ne skupi toliko hartije i papira, a i pored toga, deo se izveze u zemlje okruženja.

Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom za 2019. godinu, koji je sačinila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da je prošle godine u Srbiji sakupljeno 118.253 tone papira i kartona. Istovremeno, u izveštaju Agencije pod nazivom Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2019 navodi se da je 77.709 tona papira i kartona izvezeno.

Iz Fabrike kartona Umka za VOICE kažu da 50 odsto potreba za sirovinom uvoze iz susednih zemalja, te da su se zbog toga obraćali Ministarstvu zaštite životne sredine, ali „bez konkretnih rezultata“.

Fabrika hartije Beograd, koja posluje u okviru grupacije Smurfit Kappa Star, 60 odsto sirovina mora da uveze, što dovodi do dodatnih administrativnih poslova i troškova. Mesečno uvezu 7.200 tona starog papira, što je oko 360 kamiona koji treba da prođu uvoznu i izvoznu carinu.

Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanje VOICE-a kako je došlo do apsurdne situacije u prekograničnom kretanju otpada i šta su preduzeli po tom pitanju.

U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju otpadom se navodi da „postoji izvoz velikih količina otpada za koje u Srbiji postoje prerađivački kapaciteti“ i da se „nastavlja trend uvoza i izvoza istih vrsta otpada kao što su metali i otpadni papir, čak i uvoz iz istih zemalja u koje je otpad i izvezen“.

2 Comments

  1. Sve je to rešivo. Uvođenjem sistema za precizno, pouzdano, sveobuhvstno i obavezno evidentiranje tokova otpada sa kontrolisanim tržušnim tokovima i striktnom primenom politike podsticaja i kazni, ovsj (sli ne samo ovaj) problem sr može rešiti u roku od godinu dana. Za to mora da postoji politička volja (a nema je), znanje koje je deficitarno i ljudi, kojih takođe nema dovoljno. Međutim, upotrebom savremenih tehnologoja je sve to izvodljivo i čak je prilično jednostavno, za šta postoje rešenja…

  2. Sve je to rešivo. Uvođenjem sistema za precizno, pouzdano, sveobuhvatno i obavezno evidentiranje tokova otpada sa kontrolisanim tržišnim tokovima i striktnom primenom politike podsticaja i kazni, ovaj (ali ne samo ovaj) problem se može rešiti u roku od godinu dana. Za to mora da postoji politička volja (a nema je), znanje koje je deficitarno i ljudi, kojih takođe nema dovoljno. Međutim, upotrebom savremenih tehnologoja je sve to izvodljivo i čak je prilično jednostavno, za šta postoje rešenja…

Comments are closed.