Put kojim se ređe ide

Put kojim se ređe ide

Čemu služe profesionalci u upravljanju otpadom?

Otpad nije otpad, dok ga mi ne istrošimo!“ – Walter Stahel

Piše: Gojkan Stojinović

Zašto preduzeća moraju da zapošljavaju stručna lica u upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine? Zašto je baš to toliko važno i zašto nije dobro dodeljivati više odgovornosti jednoj poziciji, kako je to sada praksa? Zašto ne verujem u oglase preduzeća u kojima se traži jedan kandidat za oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, zaštite na radu, zaštite od požara, upravljanja hemikalijama, ADR transportu, HACCP i verovatno još nekim pridodatim „poslićima“ na principu „ma daj, to se završi za pet minuta“? Najzad zašto mislim da odgovorno lice za upravljanje otpadom ne sme nikako da bude „administracija“ već potpuno da bude u sektoru „operativa“ i zašto to mora biti multidisciplinaran i kreativan kandidat koji će takođe biti pozicioniran adekvatno hijerarhijski?

Ispunjenje forme i zakonskog okvira kao „Božije slovo!“

Jedno vreme sam radio u operativi i logistici kao rukovodilac sektora i bio u direktnoj sprezi sa kolegama koji su se bavili prodajom usluga, takoreći komercijala. Dakle komercijala je radila svoj posao ugovarajući poslove i uslove, a onda je operativa stupala na scenu.

Tako su se desila dva zanimljiva slučaja sa istom poentom. Ugovoren su poslovi sa preduzećima koji su obuhvatali trajno zbrinjavanje njihovog otpada na sanitarnoj deponiji. Nakon ispunjavanja svih formalnih uslova krenuli smo u realizaciju i prve isporuke su počeli da stižu, otprilike jednom nedeljno. Kolege iz operative koje su bile direktno zadužene za manipulaciju su radile svoj posao, u skladu sa formalnim obavezama i načinom rukovanja tom vrstom otpada. Količine otpada su merene na vagi, klijentu je administracija fakturisala uslugu trajnog zbrinjavanja na sanitarnoj deponiji u skladu sa količinama i ugovorenoj ceni i klijent je uredno to i plaćao. Sve je išlo glatko dok jednog dana nisam prisustvovao istovaru! Zaustavio sam ceo proces i tražio nekoliko radnika manipulanata. Objasnio sam im šta treba da urade i praktično napravio „novu vrednost“!

Suštinsko bavljenje otpadom kao „duhovno pročišćavanje!“

Šta se desilo u prvom primeru? Klijent je sav otpad slao uredno upakovan u originalnoj ambalaži!! Dakle sve što je stizalo bilo je na paletama (drvo), osigurano streč folijom (LDPE), upakovano u kutijama (karton), kao i sa nekim količinama PET, termo folije ali i drugih vrsta reciklabilnih materijala. Sve ovo je mereno i odlagano na sanitarnu deponiju i naplaćeno od klijenta u skladu sa formom i zakonom. Angažujući moje zaposlene prilično brzo smo iz celokupne količine izvdvojili oko 10% reciklabilnog otpada visokog kvaliteta i vrednosti. Dakle sa relativno malo uloženog rada imali smo smanjenje količina otpada koji se odlaže na deponiju za oko 10% nedeljno, pored ovoga kreirali smo dodatni prihod i stvorili smo novu vrednost i sve ukupno u lancu pozitivno uticali na životnu sredinu.

Šta se desilo u drugom primeru? Klijent je slao svoj otpad koji su predstavljala čista sintetička vlakna iz tekstilne proizvodnje. Dakle prosto rečeno krpe i „dronjci“ iz procesa krojenja. Ovaj otpad je na deponiji stvarao dodatne probleme jer se zbog svojih karakteristika „umotavao“ u točkove kompaktora ali i pogoršavao kompresioni faktor na deponiji. Trake i krpe je bilo dosta teško razdvojiti i na neki način sortirati. Malim zajedničkim angažmanom pronašli smo brz i jeftin način da ih usitnimo na šrederu jer su tako bile lakše za manipulaciju. Malo je reći da me je odlaganje na deponiju ovog materijala na deponiju „nerviralo“ ali nije bilo upotrebne vrednosti jer je u pitanju bila čista sintetika što joj je recimo smanjivalo drastično moć apsorbcije pa je nismo mogli koristiti ni kao „pucvalu“. No kako to uglavnom biva u narednih nekoliko nedelja sam kroz neke lične kontakte došao i do mogućih rešenja. Jedno od njih je bila reciklaža, odnosno topljenje i proizvodnja regranulata, drugo je bila termička obrada u obliku GIO. Oba ova rešenja su zahtevala dodatne radnje, dodatne resurse i dodatnu energiju, međutim treće rešenje je bilo krajnje jednostavno i vrlo lako izvodljivo! Kontaktirao sam neke proizvođače sportske opreme i ponudio im uzorke ovog materijala koji je za njih bio krajnje prihvatljiv i upotrebljiv! Za šta su ga koristili? Zapanjujuće jednostavno, za punjenje džakova za boks!! I to nisu male količine u pitanju, i na ovaj način se proizvod vraćao kroz cirkularnu ekonomiju kao iskoristiv materijal!

Forma i suština kao „put pravednika!“

A sada da se vratimo na pitanja i nedoumice sa početka teksta. Preduzeća koja su nas angažovala su upravo u svom sistemu imala zaposlene administrativne radnike koji su bili angažovani na više, samo na prvi pogled srodnih aktivnosti i koji su dodatno bili opterećeni pridodatim „poslićima“, sa neadekvatnom hijerarhijskom pozicijom pri čemu je u menadžmentu očigledno nedostajalo adekvatno razumevanje za ono što nisu smatrali osnovnom delatnošću, što je sve rezultovalo lošim upravljanjem troškovima. Naravno da smo u maniru dobre poslovne saradnje i korektnog poslovanja napravili sastanak sa klijentima i predložili promene takve da sami klijenti ostvare smanjenje troškova. Ali mogli smo to i da ne uradimo! Zato angažujte kreativne profesionalce koji će se adekvatno i odgovorno baviti upravljanjem otpadom i zaštitom životne sredine u Vašem preduzeću, i „naćulite uši“ kad oni pričaju, jer mogu da Vam zarade novac tamo gde se najmanje nadate!

Autor je inženjer mašinstva sa više od 10 godina iskustva u upravljanju otpadom. Drži se gesla: „Ono što ne potrošiš neće ti ni zatrebati!“ „Otpad je najkreativnija struka kojom se čovek može baviti!“

*Tekst je objavljen u okviru projekta „Od otpada do resursa“ koji realizuju Inženjeri zaštite životne sredine uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine.