Svaki drugi automobil u Srbiji je ozbiljan zagađivač

Svaki drugi automobil u Srbiji je ozbiljan zagađivač

Preduzeća u Srbiji plaćaju naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine u fiksnim iznosima od 5.000 do dva miliona dinara i to u zavisnosti od delatnosti i veličine, a ne od količine ispuštenih štetnih materija tako da visoku obavezu mogu da imaju i oni koji ne prave štetu. Kako dosadašnja praksa nije dala očekivane efekte na smanjenje zagađenja, NALED predlaže promenu sistema kako bi se drugačijom politikom naplate naknada podstaklo ulaganje u čistije tehnologije.

Gotovo polovina industrije koja ispušta azotne okside nije obuhvaćena nijednom naknadom dok se naknade ne naplaćuju nijednom emiteru amonijaka iz sektora poljoprivrede ili industriji koja ispušta ugljen-dioksid. Da bi se obezbedilo poštovanje principa „zagađivač plaća“ prvi korak je integracija postojećih nameta u jedinstvenu naknadu za zagađivanje.

– Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine propisuje paušalne iznose, ne uzimajući u obzir stvarne količine emisija štetnih gasova. Paradoksalno je i da preduzeće može da uloži u zaštitu životne sredine izgradnjom postrojenja za otpadne vode, ugradnjom filtera ili korišćenjem čistijih goriva i to se neće uzeti u obzir prilikom obračuna naknade. Takođe, za druga preduzeća koja puno zagađuju i ne ulažu, ova naknada ne pruža nikakav podsticajan efekat da promene svoj način poslovanja, jer šta god uradili, na kraju će platiti isto. Zato se zalažemo za potpunu primenu principa „zagađivač plaća“, odnosno da svako plati onoliko koliko stvarno zagađuje i da trošak, koji će po tom osnovu ubuduće imati, smanji tako što će uložiti u čistiju proizvodnju – kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.

Deo reforme podrazumeva i da se proširi lista štetnih materija za čije će se ispuštanje naplaćivati naknada, proširenje liste obveznika, kao i da se naplaćuje isti iznos naknade po toni emisije, a da se taj iznos u naredne tri godine poveća za 10%. Uz to, udeo gradova i opština u prihodima od naknade trebalo bi povećati sa 40 na 50% u odnosu na budžet republike.

Predlog je deo NALED-ove Analize fiskalnih instrumenata u oblasti životne sredine, prema kojoj je u čistiji vazduh neophodno uložiti oko 2,3 milijarde evra. Deo sredstava moguće je obezbediti boljom upotrebom prihoda od ekoloških taksa, a u promenu sistema oporezivanja potrebno je uključiti i građane.

– Prema podacima MUP-a, u Srbiji ima 2,1 milion registrovanih automobila od čega gotovo 1,2 miliona ima motore EURO 3 i nižih standarda, koji emituju nepropisnu količinu gasova. Trenutno je porez niži za starije automobile, a kako bismo motivisali vlasnike da zamene svoje katalizatore i filtere, predlažemo izmenu obračuna poreza na motorna vozila, tako da porez raste srazmerno kubikaži vozila, ali i da se uvećava što je stariji EURO standard po kojem je motor proizveden. U svim zemljama EU, pa i u zemljama regiona, zabranjen je uvoz čak i EURO 4 motora i tu praksu, uz podsticaje za kupovinu vozila koja ispunjavaju novije standarde, neophodno je uvesti i kod nas kako bismo stali na put zagađujućim česticama koje dolaze iz saobraćaja –  dodaje Kiš.

I u ovom segmentu potrebno je da dođe do integracije nameta (utapanje lokalne takse za držanje motornih vozila u porez na upotrebu motornih vozila) i promene raspodele prihoda između države i lokalnih samouprava.

Kada je reč o praškastim materijama (PM2.5 i PM10), trenutno je samo 2,5% ukupnih emitovanih PM čestica obuhvaćeno nekim poreskim instrumentom, a u najveće izvore se ubrajaju individualna ložišta i toplane manje snage. Autori analize zato navode da je u skladu sa direktivom EU o oporezivanju energenata potrebno uvesti akcizu na ugalj, a subvencijama podstaći 80% domaćinstava da pređu na obnovljive izvore.

U okviru projekta za reformu neporeskih prihoda, NALED i KPMG, uz finansijsku podršku USAID-a, organizuju kampanju „Mesec parafiskala“, u okviru koje će, pored predloga za uređenje taksi i naknada u oblasti zaštite životne sredine, biti predstavljen i koncept reforme neporeskih prihoda, sa preporukama za unapređenje i povećanje transparentnosti republičkih i lokalnih neporeskih dažbina. Tokom kampanje, koja će se održati u junu, građani i privreda moći će da se uključe u javno-privatni dijalog putem sajta parafiskali.rs.